Кина купује нафтоносни песак у Канади

Кина купује налазишта нафтоносног песка у Канади и хитно тражи алтернативне изворе увоза нафте на Блиском Истоку. Тако друга економија света ствара себи појас енергетске безбедности у контексту могућег војног конфликта САД и Ирана у Ормузском мореузу.

Дан пре него што је ЕУ објавила о прекиду куповине нафте од Ирана, а Техеран заузврат припретио да ће затворити Ормузски мореуз, Кина је извршила нови пробој на енергетско тржиште Канаде. Она је постала власник читавог пакета акција Канадске компаније нафтоносног песка Атабаска у провинцији Алберта. Тамо је концентрисано 85% нафтоноског песка света. Већ за три године налазиште ће давати 35000 барела нафте дневно. Отприлике исто толико Кина је изгубила после прекида увоза нафте из Либије, подсетио је председник Савеза произвођача нафте и гаса Русије Генадиј Шмаљ и истакао:

При актуалној цени нафте разрада нафтног песка је прилично ефектвина и рентабилна. Кина, наравно, није могла да игнорише тако занимљив проејкат. На крају она може значајно да увећа испоруке нафте у земљу. Уз то што већ има 98 рафинерија нафте. По том показатељу она је избила на друго место у свету после САД, значајно претекавши све остале земље, укључујући Русију.

Истог дана када је Вашингтон запретио Техерану да ће применити војну силу ако он блокира Ормузски мореуз, Sinopec је добила приступ експлoатацији нафте на територији САД. За 2,5 милијарде долара она је купила од компаније Devon Energy трећину удела у њених пет пројеката у разним деловима земље. Истовремено Кина је добила приступ најновијим технологијама експлуатације нафте. При томе висина уговора мања је од суме коју је Кинеска инвестициона компанија планирала на јесен прошле године да уложи у високопрофитне државне облигације Италије. Тада је посао осујетила бучна политичка кампања, праћена бојазнима од пораста утицаја Кине на економију земље.

Посао у Северној Америци се припремао још пре него што се пред Кином појавила реална опасност да се лиши извора нафте у Ирану. У савком случају после колапса у Либији и распада Судана на две државе Пекинг је био приморан да хитно тражи алтернативне испоручиоце нафте. Могући губитак Ирана као трећег великог испоручиоца нафте на кинеско тржиште представља околности више силе. Тим поводом очекује се да ће премијер Државног савета Кине Венг Ћијабао на састанцима 14-19. јануара са руководиоцима Саудијске Арабије, УАЕ и Катара молити за увећање испорука нафте. Тренутно у том циљу тамо борави министар иностраних послова Јапана Коитиро Гемба.

Очиглдно да је реч о ценкању, при томе не чисто комерцијалном. Иза ове три земље произвођача нафте Персијског залива стоје САД. Оне већ имају искуство манипулације блискоисточном нафтом у политичке сврхе. Вашингтон може да суочи интересе Пекинга и Токија. Кина је већ изјавила у необично оштрој форми да неће подржати санкције САД против нафтног сектора Ирана. Истовремено САД се припремају да учине све да приволе Токио да подржи њихов став. Очигледно, то ће и бити одлучујући аргумент за најближе партнере САД на Блиском Истоку приликом избора између Кине и Јапана. Јер вишка нафте код њих нема. А ако се и појаве, Вашингтон све једно неће пропустити могућност да покаже Пекингу ко је ко у том региону.