Једини аеродром у РС под знаком питања

Уколико до јуна не исправи техничке недостатке евидентиране приликом посљедњег техничког прегледа, таква судбина биће неминовност. Но, обавезе које би требало извршити да не би дошло до најгорег епилога нису ни мале, ни јефтине а за њихово отклањање потребна су средства која хронично недостају овој јединој ваздушној луци у РС. Аеродром већ годинама тавори суоченом с великим губицима и готово потпуном обуставом авиосаобраћаја а међународни стандарди захтијевају проширење стазе уз писту за додатних 70 метара. Један је проблем што нема новца ни за проширење писте а други што нема средстава ни за откуп земље уз аеродром која је у приватном власништву.Уз ову обавезу налази инспекције захтијевају и потребу да се догради, помјери и замјени дио заштитне ограде, појача безбиједност и купе нови уређаји који су у цијелом свијету постали стандард у безбједносном сектору. Сасвим је очигледно да ово јавно предузеће нема средстава ни за елементарно функционисање, а инвестициних средстава ни у трагу. Радници су штрајковима тражили исплату плата у пуном износу и оних неисплаћених из ранијег периода јер грант из републичког буџета од 900.000 марака је недовољан. Какво је стање у овом јавном предузећу најбоље свједочи чињеница да су у плану пословања за период од 2011. до 2013. године пројектовани губици. Потпуно је отворено питање смисла функционисања аеродрома који након шестогодишње управе ове власти није помакао даље од одржавања једне једине авио линије до Цириха, а и она је у функцији БХ Аирлајнса. Тако је пројекат „Небеске Српске“ заједно са Аир Србском, непостојећим аеродромом у Требињу и оваквим у Бањалуци сведен на колапс авио саобраћаја у РС. То што у Србској лете само предсједнички хеликоптери само је илустрација стања у коме се пет до 12, на врат, на нос, треба заштитити једина међународна лиценца јединог аеродрома у РС.