НАТО: чија је цигла?

Учесници датог Споразума, потврђујући своју приврженст циљевима и принципима Повеље Организације Уједињених Нација, изражавју тежњу ка мирним односима са свим народима и владама. Они се обавезују да разреше сваки конфликт у који ће бити увучени, мирним исредствима и на такав начин да не буду нарушени мир, безбедност и међународно право. Они се обавезују такође да избегавају претње силом и примену силе... Таква свечана обећања садрже се већ у првим редовима текста Северноатланског споразума, потписаног 4. априла 1949. године у Вашингтону.

Актуелна годишњица од дана формирања НАТО блока није остала непримећена. Уочи овог датума у Бриселу су одржане масовне демонстрације, које је организовала белгијска Акција за заштиту мира. У њој су учествовале присталице антивојног покрета из Белгије, Немачке, Француске, Холандије и других европских земаља. Они су покушали да јуришају на седиште алијансе, и полиција је са великим трудом успела да одбије ову најезду. Једна од главних парола демонстраната је гласила: НАТО – претња миру.

Саопштења која су стизала уочи рођендана алијансе могу се назвати пре оповргавањем одмерених принципа положених у текст Северноатлантског споразума. Србија је одала пошту жртвама НАТО бомбардовања 1999. године: На мајском самиту НАТО-а биће објављено о завршетку прве етапе формирања система ЕвроПРО; Комисија УН захтева истрагу узрока високог броја жртава међу либијским цивилима у току напада авијације НАТО-а. Постоји и следеће: Утврђене акције на спречавању посезања на живот војника коалиције. А ево скоро куриозитета: Структуре НАТО-а осигураваће безбедност на европском фудбалском првенству 2012. у Украјини.

Све то тиче се питања приврженсоти блока принципима УН и идеалима мира. И још се тиче смисла његовог постојања у условима одсуства сукоба два војно-политичка система. Мишљење Павела Злотарева, заменика директора Института САД и Канаде, генерал-мајора у пензији:

"НАТО остаје инструмент у рукама САД. Оне су ову организацију и створиле. Као прво, овај инструмент осигурава им утицај у Европи. Као друго, после доношења одлука о проширењу зоне одговорности они покушавају да користе НАТО већ као инструмент глобалног карактера. Зато главни мотив остаје његово очување. Следећи циљ САД, како сматрам, биће коришћење НАТО-а већ у условима полицентричног света. Своје интересе имају и европљани, мада су они приморани да се огледају на Америку. Али будућност за алијансу постоји.

Међу мноштвом начина да се осигура сопствено благостање, благо говорећи, нестандардним методама, постоји начин стар као свет. Рецимо, неко прилази у тамној уличици пролазнику и учтиво му предлаже да купи циглу, држећи је у руци. Начин је циничан, али спољна правила тржишне учтивости су испоштована. Зар се не „продаје“ тако данас на планети и демократија?"