Дума, за Косово

Сва је прилика да ће предстојећа недеља, 2. децембар 2007, посебним словима бити уписана у новију историју Русије. Из два разлога: зато што ће то бити први пут да у трци за парламент, између осталих, учествује и (актуелни) шеф највеће државе на свету, али и стога што је сва прилика да ће, претпостављена победничка партија, Јединствена Русија (чију изборну листу предводи Владимир Путин) освојити толико гласова да ће своју политику моћи у потпуности да преточи у политику целе земље.

Последње процене испитивања јавног мњења говоре да Јединствена Русија може унапред да слави. Истраживачки центар ВЦИОМ у томе је отишао најдаље и у јавност изашао са проценом да осим ЈР, практично, нико други и неће прећи магични цензус од седам одсто и обезбедити учешће у новом саставу Државне думе. Други аналитичари нешто су скептичнији. По њима, шансе за освајање парламентарних фотеља, ипак, имају и комунисти Генадија Зјуганова, либералне демократе Владимира Жириновског и Праведна Русија. Али ту се списак завршава.

Игра Каспарова

Да не би баш све текло без „искакања” побринуо се шаховски геније Гари Каспаров. Бивши неприкосновени краљ игре на 64 црно-бела квадрата не само да је дигао глас против избора који немају правог жара и који, према његовом мишљењу, неће у правом смислу изразити политичка опредељења обичних Руса, него је у својој побуни отишао тако далеко да је доспео и у - затвор. Додуше, свега на пет дана, али ће и то бити сасвим довољно да се његова невесела судбина упише као политичка чињеница и да привуче пажњу светске, посебно западне, јавности.

Истини за вољу, у демонстрацијама незадовољника, окупљених под паролом „Друга Русија”, које су у недељу 25. новембра одржане у Москви и Санкт Петербургу, а које је (у престоници) предводио шаховски виртуоз, није учествовало много људи. Негде око 2.000. Али реакција полиције на овај, иначе забрањени, дефиле, била је сасвим довољна да целом догађају да димензију већу и од недавног пребијања демонстраната у Тбилисију. Представници Парламентарне скупштине ОЕБС-а већ су затражили да се сретну са Каспаровом и његовим следбеницима. Своје незадовољство догађајима у Москви изразили су и Немачка, САД, Француска… огласио се и Жозе Мануел Барозо у име Европске комисије.

Нема сумње да су руски парламентарни избори постали тема због које многи и код куће и на Западу трљају главе. Посебно од тренутка када се у њих у пуној мери укључио шеф државе Владимир Путин. Његов пристанак да се стави на чело листе Јединствене Русије пореметио је много тога, па чак и идеју о постојању још једне моћне пропредседничке партије - Праведне Русије. Истовремено, и стални играчи на руској политичкој сцени - комунисти и ЛДПР - као да су се мало повукли. Додуше, њихов контакт са бирачима и при ранијим изборима више је био директан а мање медијски наглашаван, али овај пут чак ни благоглагољиви Владимир Жириновски као да није претерано падао у ватру.

Први су поуке из новонасталих околности извукли припадници демократског блока. Овој скупини данас релативно малих партија, разједињених током претходних година, прогностичари на недељним изборима не дају никакве шансе. Да је цензус за улазак у парламент знатно нижи од поменутих седам процената, демократски блок би опет остао на улици. Зато они своју шансу виде у председничким изборима заказаним за 2. март. Тада њихов директни противник неће бити Путин, а ни председничка функција вероватно неће више имати садашњу магију. Управо то би, према проценама демократа, могло да отвори довољно широк простор за њихов озбиљнији повратак у политички живот. Истицање тим поводом у први план бившег вицепремијера Бориса Њемцова, изузетно харизматичног и динамичног политичара, чини се као веома добар потез.

Запад без одговора

Укратко, недељни парламентарни избори требало би да буду само увод у огледање на председничком нивоу које ће уследити за четири месеца. Подсетимо, некада је трка за Државну думу била важан тест за председничке кандидате и прави путоказ како „испеглати” кампању за Кремљ. Данас као да је обрнуто.

О руским изборима, више него раније, размишљају и ван граница велике земље. Поједине међународне организације суочене са апсолутном популарношћу Путина и ЈР најавиле су да њихови посматрачи у Русији немају шта да траже. Неке земље чак доводе у питање и легитимитет таквих избора. Међутим, намеће се неодољиви закључак да су поменути више затечени руском политичком комбинаториком и да исхитрено реагују стога што на овакво стање, једноставно, немају прави одговор. Како другачије схватити „понуду” Вашингтона Москви да ће признати недељне изборне резултате под условом да се Русија одрекне подршке Србији поводом Косова и Метохије.

Дума за Космет - да ли таква цена уопште постоји?