Руски системи ПВО и ПРО као алтернатива за Индију

Шеф штаба копнене војске генерал Виџај Кумар Сингх је крајем марта изјавио да индијска војска није радно способна. Он руководство министарства одбране оптужује за корупцију. Скандал може повећати шансе руских произвођача да се пробију на до сада затворено индијско тржиште система ПВО.

Затворени кутак тржишта

Писмо генерала Виџаја Кумара Сингха упућено премијер-министру Манмохану Сингху, око којег се подигла велика прашина, а које је постало познато јавности захваљујући новинама Daily News&Analysis нипошто није ограничено информацијама о стању ПВО Индије. Генерал Сингх је изјавио да је знатан део Оружаних снага Индије неспособан за рад и да је у систему војних наруџбина веома распрострањена корупција.

Генерал је такође говорио о ниској опремљености савременим оружјем и муницијом многих родова војске – од тенковске војске до пешадије и специјалаца, али посебно интересовање изазивају његове примедбе на стање индијске противваздушне одбране. Материјални део војске ПВО је по оцени војсковође, застарео 97%.

На индијском тржишту нема такве врсте наоружања и војне технике који се купују у иностранству, где у овој или оној мери не би били присутни руски системи. Оклопна техника, носачи авиона, атомске подморнице, ловци који погађају више циљева и хеликоптери – преко четири деценије Индија остаје један од највећих купаца совјетског и руског оружја.

Уједно, у сектору технике ПВО у току последњих година руски произвођачи оружја се нису размазили великим пословима. Овај сектор се, посебно у делу система ПВО средњег и великог домета, показао као практично затворен за руски војни извоз.

„Русија је понудила Индији низ савремених система ПВО, -саопштио је за „Глас Русије“ главни уредник сајта „Весник ПВО“,Саид Аминов. – Врло активно је нуђен ЗРК (зенитно-ракетни комплекс) „Бук“, који је добио извозни назив „Ганг“, понуђен је С-300В, али се Индија није заинтересовала за ове системе. Због тога су најсавременији системи које је Русија продала Индији после распада СССР – зенитско-топовски комплекси „Тунгуска“ и морски ЗРК „Штил“ и „Штил-1“ – истакао је стручњак.

Разлог за недостатак интересовања према другим руским системима се по мишљењу Аминова, највероватније састоји у израелском утицају, као и у акценту на сопствене снаге: „Израел им је већ продао системе Spider и Barak, осим тога, израелски партнери су убедили Индију у перспективност даљег заједничког рада – између осталог, на комплексу Barak-8 чији је домет погађања до 85 км. Осим тога, Индија наставља да самостално ради на изумима – између осталог ЗРК Akash средњег домета, али у основи овог изума налази се совјетски ЗРК средњег домета „Квадрат“ из 60-их година и Akash је застарео још пре почетка тестирања, осим тога, рад на њему се прекомерно отегао,“ –рекао је стручњак.

Избор без алтернативе и перспектива заједничког рада

Стручњаци истичу да Индија данас практично нема системе за противракетну одбрану који су у стању да је заштите од пакистанских (или кинеских) балистичких ракета средњег домета (БРСД). Индија покушава да направи ракету-ловац на основу сопствених изума, али то није баш брз процес. А израелски систем Arrow тешко да ће заштити индијско небо: он је направљен уз значајно америчко учешће, а САД су традиционално осетљиве на предају оваквих технологија трећим земљама, које нису њихови сателити. 2002. године већ су блокирале сличан посао, на крају је од целог система Arrow Индија добила само две радиолокационе станице Green Pine.

Уједно, опасност од евентуалног пакистанског удара се у Индији прејако осећа да би била игнорисана и анализирајући насталу ситуацију може се рећи да данас за Индију нема друге алтернативе осим да купи руски систем С-300В у њеној извозној варијанти „Антеј-2500“ или С-300ВМД.

Уједно, имајући у виду данашњу индијску усмереност на локализацију иностраних изума, могуће је да ће успеха имати понуда која спаја испоруку готових система (ситог овог С-300ВМД) с уговором о заједничкој изради перспективног система ПРО за Индију и евентуалног извоза у треће земље на основу руске технологије.

Скандал у индијском војном руководству постаје све јачи, али се на руски ОПК не односи. У случају ваљаног приступа руски произвођачи оружја ће моћи да учврсте своје позиције на индијском тржишту. Питање је само стрпљења и спремности на дуге и тешке преговоре.