Европа ће се борити против криминала на Интернету

Без координације напора у борби против кибернетичког криминала Интернет ће постати глобална дестабилишућа снага. Зато формирање центра за заштиту од крибернетичког криминала у Европи може да се поздрави, сматрају експерти. Ипак ради решавања проблема потребни су напори свих држава. Конретне предлоге већ има Русија, они су формулисани у нацрту конвенције УН.

До краја 2013. године најбољи ИТ стручњаци треба да се уједине у оквиру европског центра за борбу против хакера. Даље се не сме одуговлачити, истичу власти ЕУ. По подацима Брисела, сваке године нападима хакера подвргава се најмање милион корисника Глобалне мреже. При томе Европа заузима водеће позиције и као жртва тих напада, и као извор. Многи упади на банкарске рачуне и сајтове државних структура врше се са компјутера европских корсника. Дијапазон кибернетичког криминала је огроман, и то више нису просто класични напади, истиче експерт за конкурентско извиђање Андреј Масалович:

Догађаји од последње две године терају нас да на други начин гледамо на Интернет. Почев од арапског пролећа, па до акуалних догађаја у Сирији, сви су видели да је већи део догађаја инициран и диригован са Интернета. Чак сами организатори нису очекивали да то тако функционише. Осим тога, корпорације су приметиле да се њихова репутација на блоговима руши много лакше и брже него обичним методама црног пи-ара. Такође хакерско поље сада је зауезто огромним спектром свемогућих превараната.

Хакерске претње стручњаци деле у целини на три итпа. То су поједини људи или мање групације које се баве финансијским махинацијама, против њих се може ефикасно борити. Други тип су средње групације попут Анонимуса, чије деловање има углавном карактер екзибиције. На пример, претња да ће оборити светски Интернет као одговор на „антиприатске“ законе САД. Трећи вид су хакери кибернетички терористи. Сада је то једна од главних претњи по светску безбедност, сматра експерт Алкесандар Власов.

То су конспиративне организације које могу да се мешају у рад енергетских система, у управљање водоводом, што може да изазове колапс. А ако се на пример оштети систем управљања бранама у Холандији, тамо пола земље може да однесе вода.

До сада се борба против хакерских претњи водила на националном или билатералном нивоу. Експерти говоре о десетинама иницијатива и центрима координације у специјалним службама разних земаља, између осталог у Великој Британији и Немачкој. Два програма за борбу против хакерских дејстава већ су усвојена у НАТО-у. Брисел је за сада пролазио само са директивама, макар и корисним. Сада ће план формирања новог одељења у оквиру Европола размотрити 27 земаља чланица ЕУ. У новом ресору са годишњим буџетом од скоро три и по милиона евра радиће 55 стручњака.

Стручњаци оптимистички оцењују потенцијал нове специјалне службе, мада указују: данас је неопходно деловати на глобалном нивоу. Ово између осталог стоји у нацрту конвенције УН који је предложила Русија. Документ који је припремило МИП и СБ Русије предлаже борбу против кибернетичког криминала на онову недељиве безбедности, објашњава Андреј Масалович:

Мени се допада активност Русије у том правцу, почели су да се појављују јасни циљеви и упутства, јасни описи опасности и јасно поимање плана супротствљања. Тачније врло брзо се крећемо у исправном правцу.

Да додамо да по подацима Брисела, сада у Мрежи има више од 150 хиљада компјутерских вируса. А губици европског бизниса од кибернетичких напада сваке године премашују 300 милијарди евра.