Како очувати вид „Марсонаутима“?

Погоршање вида аустронаута услед утицаја отвореног космоса- најважнији је нерешени проблем дугих космичких летова. Заједно са другим великим ризицима као што су онколошке болести, неплодност, генетске мутације одлажу почетак експедиције на Марс.

Лекари Texas Medical School из Хјустона испитали су уз помоћ магнетне резонанце 27 астронаута, који су у просеку провели у космосу 108 дана. Код 13 су уочени дефекти вида. Нови подаци су у сагласности са резултатима прошлогодишњег испитивања  на великој групи од 300 космонаута. 60% оних који су били у дугим мисијама, искусили су погоршање вида.  Али, и међу онима који нису тако дуго време провели у космосу, тачније мање од месеца, постоје погоршања вида  за 29%.

Шта онда говорити о 3 године експедиције ка Марсу? Лош вид засметаће „марсонаутима“ да извршавају најједноставије рутинске задатке на путу ка Црвеној планети.

Зашто се то дешава са очима космонаута, није сасвим јасно. Може се претпоставити, да је погоршање вида у вези са повећаним унутрашњим притиском. У сваком слушају, дијагнозе су опасне и могу довести до потпуног слепила. Коментар космонаута и заменика директора руске космичке корпорације „Енергија“ Александар Александров.

„После космичких летова губи се вид. Зато што велико оптерећење смета мрежњачи. Долази до излива крви, бестежинско стање усложњава крвоток. У бестежинском стању и прашина упада више у очи, него на земљи. Вид остаје довољно оштар, али се други параметри погоршавају.“

Други саговорник „Гласа Русије“, космонаут и научник Валериј Пољаков није сагласан са колегом. Он сматра да се током лета, вид може тренирати на различите начине: или гледати нешто „близу“ или „на даљину“ или кроз илуминатор.

„Током мојих летова, 8 месеци и 14 и по месеци, спроводили смо истраживање вида по истим тим принципима, као у кабинету офтамолога. Никаквих проблема током целог лета, нисмо констатовали. На Земљи је била контролна група, истог узраста. И тако се испоставило да је мој вид остао у бољем стању, него код мојих вршњака из контролне групе. Имао сам „за сваки случај“ 3 пара наочара разних диоптрија, али није ми било потребно да их користим- оне са којима сам полетео, са истим сам се и вратио.“

Научници не мисле да ће овај проблем по себи, успорити даље припреме за космичке мисије. Много су ту значајнији проблеми у вези са бестежинским стањем и радијацијом.