Свака година све гора

Економски проблеми су огромни, а свака прошла година , иако означена као изузетно тешка, изгледа као рајски врт у односу на суморну садашњост и катастрофичну будућност. У прва два овогодишња мјесеца економске анализе су регистровале драстичан пад извоза и индустријске производње праћен стагнацијом посебно у сектору грађевинарства . Дубина кризе је толика да је пао и промет у малопродаји, али су истовремено расле цијене и незапосленост. У извјештају Дирекције за економско планирање БиХ за прва два мјесеца ове године као алармантно је означен пад извоза за чак 14,6 посто. БиХ је у прва два мјесеца ове године извезла робе у вриједности милијарду марака што је за 15 посто мање него 2010. Пад куповне моћи становништва одразио се и на пад увоза па је за два мјесеца увезено робе и услуга у вриједности од двије милијарде. Посљедица је очигледна у трговинском дефициту који је премашио 850 милиона марака. Иако је прошла година била изузетно лоша за индустријску производњу ова је, према показатељима из прва два мјесеца, још гора јер је физички обим индустријске производње пао за чак 10 процената, највише у прерађивачкој индустрији. Вриједност грађевиснких радова у РС је пала за 2,4 посто, а лошу слику није могао да поправи ни раст у том сектору у Федерацији за 3,2 посто. Али, тенденција минуса не односи се на све области. Тако је расла незапосленост која је повећана на рекордних и ни са чим упоредивих 44 посто, посебно у грађевинарству за скоро девет процената. Расле су и цијене, али су зато девизне резерве државе наставиле падати. У таквим околностима расте и ниво задужености и становништва, и привреде, и државе и ентитета и општина. Сваким мјесецом смо све задуженији. Пласирано је више од 15,3 милијарде кредита или 5,6 процената више него прошле године. Сви ови показатељи одразили су се и на тржиште капитала посебно Бањалучкој берзи. Док је берза у Сарајеву скоро утростручила промет, Бањалучка берза је у колапсу са падом од скоро 37 посто у односу на исти период прошле године. Већина макороекономских показатеља је изузетно лоша али је већ драматична чињеница да су негативне тенденције постале константа. Јасно је да ни РС ни Федерација нису у стању да сервисирају дуг према ММФ-у па се почетак преговора са овом институцијом о новом аранжману настоји у јавности представити као спас и радосна вијест а не као нужно зло у љутој невољи. Јер, агенда захтјева ММФ-а нимало се неће допасти властима, али ће крајњу цијену платити грађани.