Почетна страница > Новости

Проблем ПРО – врата забрављена са обе стране

Проблем ПРО – врата забрављена са обе стране
18.04.2012. год.

Мајски самит НАТО резултираће привременим резимеом дискусија, које су се доста одужиле у вези европског система ПРО. Већ је и сада јасно, да предстојећи резиме неће бити прихватљив за све. Уосталом у сезони уочи избора у САД и не може се рачунати на успешно решавање сличних проблема. О судбини ПРО у глобалном плану решаваће се после новембра 2012. године.

Троструко понављање позиције

Русија констатује да нема напредка у преговорима о систему ПРО и припрема се за војно-техничке мере реаговања. САД и НАТО настављају са тврдњама да ЕуроПРО није усмерена против Русије.

У шаху, троструко понављање позиције може бити основ да се призна резиме партије на захтев једног од супарника. Позиције страна у ПРО поновљене су знатно више од три пута, међутим нема ко да призна резиме и прекине партију. Русија и САД – не припадају тим субјектима међународног права, који су спремни да у свом спору допусте учешће спољног арбитра.

Наредни догађај, који би требало нешто да реши у судбини европског система ПРО, биће мајски самит НАТО у Чикаго. Очекује се да ће током самита бити донете практичне одлуке о размештању система ПРО у Источној Европи, и могуће је - о плановима даљег проширења система.

Представници МИП РФ изјављују о спремности Русије да оствари комплет мера реаговања, који је у новембру 2011. презентирао председник Дмитриј Медведев.

Степенаста реакција

Могућа реакција Русије на активност НАТО на размештању ПРО, коју је у јесен прошле године формулисао Дмитриј Медведев, има „степенасти“ карактер. Она омогућава варирање у активностима зависно од ситуације, која се формира. Углавном иницијативе председника у вези појачања руског система упозоравања о ракетном нападу (СПРН), система ваздушно-космичке одбране и стратешких нуклеарних снага (СЈС) већ се остварују.

Нису остварене позиције, чија је реализација могућа само у условима наглог заоштравања ситуације. То је размештање у Калининграду ракетног система „Искандер“ као одговор на могуће размештање елемената ПРО у Пољској, и напуштање спораума СНВ-3. Ове мере ће фактички значити повратак на нешто налик на „хладан рат“. Њихова реализација је могућа у случају ако се сложи низ неповољних фактора, међу којима је основни – резултати избора у Вашингтону.

Јужна варијанта

Још један могући корак је ширење географије руског СПРН. У низу средстава јавног информисања, који се позивају на неименоване „поуздане изворе“ појавиле су се информације о могућој изградњи наредног „Воронежа“ у Приднестровју. Такав корак не изгледа баш веома реалан.

Као прво, он је у контрадикторности са данашњом политиком РФ у вези постављања система СПРН у границама земље. Друго, он подрива традиционалну за Москву опрезну политику на постсовјетским просторима, а то би нагло заоштрило ситуацију у Приднестровју. Најзад, систем СПРН је пре свега потребан за праћење могућих лансирања балистичких ракета на територију РФ, и западни правац успешно покрива Калининградска РЛС, јер се његова област са севера преклапа са зоном праћења РЛС код Санкт-Петербурга, а на југу – код Армавира. На запад „гледа“ и РЛС у Белорусији. Потенцијално размештање на југу Европе елемената ПРО од стране САД неће повећати ракетну претњу из тог правца. Размештање руског радара СПРН у Приднестровју у оваквим околностима није неопходан корак.

Вашингтонско питање

Очигледно да је затегнутост у историји са ПРО условљена „предизборном климом“ – скорашњим у Русији и данашњим у САД. Председник Барак Обама данас је доста ограничен у могућностима доношења војно-политичких одлука, јер се свака од њих оцењује и излаже оштрој критици.

Међутим нема сумње, да уколико он добије изборе и остане на председничком месту наредне четири године, он ће имати довољно могућности за постизање узајамно прихватљивих споразима са Русијом, као што је био случај са споразумом СНВ-3 током његовог првог мандата.

Ипак остаје отворено питање о политици САД, уколико буде председник, например, Мит Ромни. Са једне стране данашња риторика републиканаца не улива наду на брзо узајамно разумевање, са друге стране – прагматично посматрање проблема безбедности мора да сугерише станарима Беле Куће, независно од њихове партијске припадности, мисао о неопходности изналажења заједничког језика са Русијом.

Илија Крамник,



  • Извор
  • Голос России/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....


Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....


На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...


Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА