Монахиње на Косову живе у страху

У протеклих 13 година, монахиње манастира Девич преживjеле су много тога - затварали су их припадници ОВК- а, биле евакуисане током мартовског насиља 2004. године, када је манастир спаљен до темеља. Данас немају мира од лопова и других злонамjерника.
"Знамо и раније како је било, јер када имамо проблем, ми пријавимо полицији и полиција дође. Чим полиција оде, не прође ни пет минута проблем се наставља", каже игуманија Девича Анастасија.
Владика рашко-призренски Теодосије каже да су сестре врло збуњене и уплашене.
"Манастир још није у потпуности обновљен, тако да четири полицајца сигурно не могу заштити манастир и сестре се, у овом тренутку, не могу осјећати безбједно", сматра владика Теодосије.
По одласку, Кфора прије неколико дана, монахиње су одлучиле да капије манастира буду стално затворене, па они који желе да посјете Девич морају да се најаве телефоном.
Монахиње манастира су почеле градњу зида, да би се, како кажу, осјећале што сигурније. На источној страни манастира постоји пролаз без врата, који су контролисали војници Кфора. Њиховим одласком пролаз је остао потпуно необезбјеђен.
Посљедњих година, Кфор је косовској полицији повјерио на чување више православних цркава и манастира, и већих безбједносних проблема није било.
Владика рашко-призренски Теодосије, међутим, каже да се све те светиње налазе у другачијем окружењу, па се на њих не може гледати као манастир Девич.
На ризике којима је манастир Девич изложен, владика Теодосије указује и тиме што се у тај део Косова и Метохије, познат као Дреница, не усуђује да дође без пратње Еулекса.