Самопроглашење независности Космета изазвало би сукобе

Самопроглашење независности Косова и Метохије носи у себи опасност од међуетничких несугласица у покрајини и обнове насиља, упозорио је јуче шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, док је високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијер Солана проценио да немира „после 10. децембра неће бити”. „На фону косовских догађаја већ сада се значајно заоштрава ситуација у другим земљама региона, пре свега у Македонији и Босни и Херцеговини”, рекао је Лавров у интервјуу Кипарској новинској агенцији пред посету Никозији, где се влада ове чланице ЕУ изјаснила против независности јужне српске покрајине.

Руски министар је истакао да нарочиту забринутост изазива претња подривања међународног права као основе за стабилност међудржавних односа у целини. „На жалост, понављајући увек изнова тезу о предодређеној независности Косова, Албанци су се оријентисали на сигнале низа западних земаља о њиховој спремности да подрже једнострану суверенизацију”, рекао је шеф руске дипломатије.

Русија ће, истакао је он, на седници СБ УН на којој ће бити разматран извештај посредничке „тројке” Контакт групе указати на предвидљиве негативне последице самопроглашења независности. Руски министар је рекао да „косовски случај” није „јединствен” и да ће једнострано решење за Косово „неизбежно постати преседан и пројектовати се на друге сличне ситуације”. „Не ради се о неким паралелама (са Кипром), иако су оне очигледне”, рекао је Лавров, указујући да су ситуације у којима се поставља питање „допустивости одвајања дела територије у контексту међуетничких несугласица од државе без њене сагласности, многобројне и срећу се у различитим регионима света”. „Довољно је само сетити се Кипра”, казао је шеф руске дипломатије. „Слични конфликти, или њихови извори, остају данас под контролом пре свега захваљујући ефикасности темељних норми међународног права, а њега слабити непромишљеним активностима у вези са Косовом било би просто неодговорно”, упозорио је Лавров.

„Надамо се да ће наши партнери на Западу моћи да направе правилан избор и да ће ’косовско питање’ остати под колективном контролом међународне заједнице у лику Савета безбедности УН”, рекао је Лавров и додао да Русија „не види разумну алтернативу наставку тражења преговорног решења све до налажења исхода”.

Став истоветан Лавровљевом има и министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић, који упозорава да једнострани потези воде у непредвидљиве процесе, који ће трајати јако дуго и састојаће се од сукоба и конфликата, а не од смиривања и стабилизовања ситуације на Косову и Метохији и у региону.

Он је додао да се мора наставити разговор о будућем статусу и да Србија подржава иницијативу Русије у Савету безбедности да тражи наставак преговора. „Одбити ову иницијативу значи отворено ићи на једнострано решење и свесно ићи у будуће сукобе око Косова и Метохије, сукобе који би били и регионални и светски, зато што би се овај преседан одразио на остале сличне случајеве на свету”, упозорио је Самарџић. Министар је истакао да пре свега Европа има још једну добру шансу да преиспита своје становиште и дође до јединственог става који ће бити у складу са њеним правним основом и оснивачким уговорима и у складу са целокупним развојем ЕУ као једне, пре свега, правне творевине. „Ако би та правна творевина кршила право, она би изгубила разлог сопственог постојања”, указао је министар за Косово и Метохију. А министри спољних послова Европске уније данас ће у Бриселу разговарати о томе да ли могу да постигну јединство у вези са статусом Косова. Њих ће о неуспеху додатних четворомесечних преговора обавестити члан посредничке „тројке” Волфганг Ишингер, а министри ће расправљати о упућивању полицијске и правосудне мисије и високог представника који би заменили постојећу мисију Уједињених нација – Унмик. Очекује се оштра дебата између заговорника окончања преговора о статусу – Француске, Велике Британије, Немачке и Италије – и противника независности Космета – Румуније, Шпаније, Кипра, Грчке и Словачке – како око наставка процеса, тако и око правне основе за слање мисије ЕУ на Космет.

Заговорници брзог слања мисије ЕУ на Косово залажу се за „креативну” интерпретацију Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која би омогућила слање мисије Уније и самим тим почетак примене Ахтисаријевог плана „на мала врата”. Противници независности Космета су, међутим, „прочитали” тај сценарио и покушаће да се одупру снажном притиску који се ових дана врши на њих, не само из Лондона, Париза и Брисела, већ и из Вашингтона. Тон дебати су дале европске чланице Контакт групе које су упутиле партнерима у Европској унији писмо у којем их позивају да преузму одговорност за даље решавање статуса Косова и Метохије, јер је то „европско питање”.

Са неколико министара чланица ЕУ данас ће се у Бриселу састати и министар спољних послова Србије Вук Јеремић, док је преговарачки тим Приштине јуче саопштио да је „спреман да преузме и оствари све обавезе из Ахтисаријевог плана”. „Тај предлог, укључујући и препоруке о надгледаној независности, као и пакет мера за заштиту мањина на Косову, представља солидну основу за вођење Косова и региона према светлој евроатлантској перспективи”, наводи се у саопштењу преговарачког тима, који ће се данас поново састати да би, како се наводи, размотрио даље кораке.

Многи дипломатски извори тврде да ће скупштина у Приштини у сарадњи са Вашингтоном и неким европским престоницама прогласити независност почетком 2008. године, а Хавијер Солана тврди да ни такав чин неће изазвати насиље. „Не очекујем немире”, рекао је Солана за немачки „Велт ам зонтаг” и додао да очекује „да ће Срби и косовски Албанци бити разборити и да неће ризиковати стабилност на Балкану”. Његов оптимизам не дели и британски генерал сер Мајк Џексон, који је предводио снаге НАТО кад су у јуну 1999. године ушле у покрајину. У коментару за „Сандеј телеграф” под насловом „Испред нас је минско поље на Косову”, он пише да се не сме потценити нестабилност ситуације. „Не верујем да би Срби били тако глупи да покушају инвазију на Косово и суоче се с Кфором, али се плашим новог етничког насиља због којег ће Кфору бити потребно појачање. То ће бити додатни притисак на наше оружане снаге. Такође сам забринут да би проглашење независности могло да се схвати као користан преседан, нарочито за Републику Српску”, објашњава сер Мајк.

И поред свих упозорења, Вашингтон је спреман да подржи независност Косова, што је потврдио и амерички амбасадор у Европској унији Бојден Греј, који је рекао да очекује да ће САД и ЕУ сарађивати на признавању независности, али је истакао да су спремне и да самостално делују. Он је објаснио да противљење „мањине држава ЕУ” независности Косова „неће зауставити процес транзиције”.

Ђурић: Право време за разговоре на Косову

Саветник премијера Србије за медије Срђан Ђурић оценио је да је право време да се о будућем уређењу Косова и Метохије разговара на самом Косову. „Наставак разговора који би могао да започне у неком од градова у покрајини показао би и да је један важан стандард испуњен, а то је да представници државног тима Србије и привремених косовских институција могу слободно и безбедно да разговарају у покрајини”, наводи се у изјави Ђурића достављеној Бети.

Према његовим речима, такав наставак преговора могао би и да охрабри прогнане Србе да почну да се враћају својим кућама, што им већ годинама безуспешно гарантује међународна заједница.

Лавров: „Неки” покушавају да сруше Резолуцију 1244

Никозија – Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је синоћ да одлуку о Косову и Метохији може да доноси само Савет безбедности УН, а да су сви једнострани потези супротни Резолуцији 1244 и да нису засновани на међународном праву, чије је подривања „веома ризично”.

Лавров је указао да „неки” покушавају једнострано да сруше Резолуцију 1244, што „није прихватљиво ни у каквој ситуацији”. „Да би се дошло до успеха важно је не тражити кривце, већ се усредсредити на стимулисање страна на тражење компромиса”, рекао је руски министар у Никозији после сусрета са шефом кипарске дипломатије Ерато Козаку-Маркулис, пренео је Итар-Тасс.

Према Лавровљевим речима, Русија сматра да Београду и Приштини треба омогућити додатно време да би се дошло до сагласности „како да се реши ситуација”. „Вештачки рокови, које успоставља трећа страна, или једна од страна у преговорима, не могу да функционишу у решавању кипарског питања, а убеђен сам да неће функционисати ни у односу на Косово”, рекао је он, коментаришући изјаву генералног секретара УН Бан Ки Муна да „кипарско питање” треба решити у 2008. години. „Ми сви читамо шта пише генерални секретар у својим извештајима, али то није одлука УН, решење за то питање биће резолуција Савета безбедности УН, која се припрема у Њујорку”, рекао је он. „Када говоримо да стране треба своје потезе да заснивају на договорима које су постигли раније, тај принцип је универзалан и он се односи и на Кипар и на решавање у Абхазији и Јужној Осетији и на Косову”, рекао је Лавров.

Шеф руске дипломатије је истакао да када неко каже да ће до одређеног датума остварити нешто конкретно – то значи да се жељено представља као стварно и да се замењује „напоран и поштен рад на реализацији договора”. „То се односи на све конфликте”, рекао је шеф руске дипломатије, додајући да другачији начин представља „поткопавање трајног и стабилног решења проблема”.