Тржишта акција слабе широм свијета

Такозвани композитни индекс менаџера набавке у еврозони опао је у априлу на 47,4 поена, са 49,1 поена прошлог мјесеца, док су аналитичари очекивали пораст на 49,3 поена.
Тај показатељ "пружа подршку идеји да ће се економска активност у зони евра вјероватно суочавати са рецесионим условима све до краја године", изјавио је економиста истраживачке фирме "Капитал економикс", Марк Милер.
Рецесија би погодила пореске приходе и отежала враћање дугова и такође умањила могућности боље стојећих чланца да спасавају оне презадужене.
Индекс Стокс 50 највећих европских компанија је закључен у паду 2,9 одсто, при чему су највише биле погођене финансијске компаније.
Њемачки ДАКС 30 је окончао дан 3,4 одсто у паду, на 6.523 поена, док је француски ЦАЦ-40 ослабио 2,8 одсто, на 3.098,37 поена, а британски ФТСЕ снижен 1,9 одсто, на 5.665,57 поена.
Евро је појефтинио 0,4 одсто, на 1,3128 долара, пренијела је агенција АП.
Америчке акције су пратиле исти тренд, при чему је индустријски индекс Дау снижен 1,1 одсто, на 12.883,91 поен, а Стандард енд Пурс 500 ослабио 1,1 одсто, на 1.362,92 поена.
Клизању тржишта допринијели су и изборни резултатии у Француској и политичко превирање у Холандији које говори какве тешкоће изазива спровођење мјера буџетске штедње ради супростављања дужничкој кризи у појединим чланицама еврозоне и повећава изгледе да се европски лидери нађу у ситуацији да све нерадије то чине.
У Холандији је влада премијера Марка Рутеа данас поднијела оставку пошто су пропали преговори са крајње десничарском антиисламском партијом о новим мерама штедње.
У Француској, пак, социјалистички кандидат на предсједничким изборима Франсоа Холанд, критичар строге штедње као начина за излазак из дужничке кризе, води послије првог круга испред актуелног предсједника Николе Саркозија.
Холанд жели поновно договарање споразума Европске уније, чији је циљ ограничење претјераних владиних издатака, како би се предност дала екомском расту над мјерама строге штедње.
Уколико би Холанд побиједио у другом кругу 6. маја, економисти страхују да би то пореметило деликатну сарадњу Француске са Њемачком која је предводила напоре еврозоне за рјешавање проблема дужничке кризе.
"Уколико Холанд за двије недјеље заиста буде испред Саркозија, Европа ће морати да се припреми за нови однос снага јер ће то бити крај заједничког пута за Француску и Њемачку и свавако ће се негативно одразити на тржишта, на евро и на стабилност еврозоне", указао је Штефан Шарфетер у њемачкој "Бадер банци".
Европска унија, предвођена Њемачком и уз одобравање Француске, залаже се за кресање владиних дефицита и чланице зоне евра су потписале, али још не и ратификовале, споразум о пооштравању прописа за оне земље које имају превисоке буџетске дефиците.
Шпанија и Италија су, међутим, недавно биле принуђене да ублаже циљеве за смањење дефицита.
Премијер Италије Марио Монти и извршна директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард су међу оним лидерима који су упозорили да би пребрзо кресање издатака могло да угрози економски раст и отежа враћање дугова.
Азијска тржишта су, такође, забиљежила губитке, нарочито она у Кини.
Хонгконшки индекс Ханг Сенг је снижен 1,8 одсто, а оријентациони Шангајски композитни изгубио 0,8 одсто вриједности. Јапански Никеи 225 је закључен у паду 0,2 одсто, на 9.542,17 поена. Такође су снижени индекси у Јужној Кореји, Аустралији, Сингапуру, Индонезији, Тајланду и на Тајвану.