БиХ не зна како у Европу

Након завршетка тематске сједнице Владе Републике Српске, министарка за економске односе и регионалну сарадњу Жељка Цвијановић рекла је на конференцији за новинаре да није постигнут договор о томе на који начин треба да се разврстају обавезе, који ниво власти треба да буде видљив или невидљив, доминантан или недоминантан.
"Нисмо се договорили како ће се рјешавати евентуални спорови до којих бисмо дошли у даљем кретању који зовемо `крађа надлежности`", истакла је Цвијановићева и подсјетила да је ЕУ више пута излазила са јасним захтјевима да се мора дефинисати једна адреса која ће комуницирати са Европом.
Она каже да је став Републике Српске да та једна адреса може да постоји ако се претходно дефинише механизам усаглашавања ставова на унутрашњем плану, али о том сегменту није постигнута сагласност.
Цвијановићева је напоменула да је циљ Информације да се Влада Републике Српске упозна са активностима које је ресорно министарство до сада о том питању водило у вези са настојањима да се дође до новог механизма координације, будући да је онај из 2003, који је још на снази, апсолутно застарио.
Она је рекла да овај механизам не одговара потребама интеграционог процеса у вези са добијањем кандидатског статуса, не уважава у потпуности чињеницу да је БиХ децентрализована земља, да већ има потписан Споразум о стабилизацији и придруживању и привремени споразум, те не нуди никакве одговоре како обезбиједити даљe кретање и да ли ће сви нивои власти располагати подједнаким капацитетима и бити способни да преузимају обавезе које проистичу из тог процеса.
"Без постојања механизма координације нема даљег кретања БиХ ка ЕУ", упозорила је Цвијановићева и додала да уколико се не разврстају обавезе и не утврди који ниво власти је за шта надлежан, неће се моћи гарантовати да ће одређене европске обавезе бити проведене.
Цвијановићева је истакла да је Република Србска одлучна да има своје акционе планове и да по њима дјелује и извршава свој дио обавеза, јер сматра да не може бити заробљена ситуацијом каква је сада, у смислу да нико ништа не ради на том проблему.
"Разлог због којег досад нисмо дошли до договора о механизму координације јесте сукоб различитих политичких идеја и концепата о томе на који начин БиХ треба да буде позиционирана у процесу европских интеграција и како она треба у будућности уопште да изгледа - уставно и политички ", истакла је Цвијановићева.
Цвијановићева је рекла да је став Републике Српске о том питању јасан - БиХ је децентрализована држава, а у таквој држави се тачно зна који ниво је за шта надлежан, и то треба да буде основа за преузимање и провођење европских обавеза.
"У Федерацији БиХ превладава став да је то процес у коме треба да буде видљива држава, а да ентитети треба да служе само за примјену оног што ће се на неком заједничком нивоу договорити", нагласила је Цвијановићева и додала да постоје различита виђења како тај процес треба да се одвија у БиХ, што је једини разлог због којег се не може доћи до договора.
Она је навела да је Влада разматрала и Информацију о успостављању номенклатуре статистичких територијалних јединица у складу са европским статистичким стандардом "Номенклатура јединица за територијалну статистику (НУТС)".
Према њеним ријечима, Влада је анализирала шта су то правила регионалне или развојне политике ЕУ и на који начин Република Србска треба да изврши своје обавезе које су везане за ова питања, када је јасно идентификовано да се, у складу са чланом 71 и 88 Споразума о стабилизацији и придруживању, треба дефинисати одређена структура.
"Влада Републике Српске је утврдила да се Република Србска уклапа у тзв. категоризацију регионалних или статистичких јединица у категорију НУТС2, која обухвата број од 800.000 до три милиона становника и на тај начин прецизирала позицију Републике Српске", нагласила је Цвијановићева, додајући да је ово важна одлука јер представља једну од обавеза која проистиче из процеса придруживања.
Она је напоменула да је некада постојао један пројекат ЕУ, али да је било и захтјева одређених политичких субјеката из Сарајева који су тражили нову регионалну структуру или организацију БиХ успостављањем пет економских региона, која је требало да, према тадашњим захтјевима и идејама, прерасте у одређену административну нову организацију БиХ.
"Република Србска као цјелина јасно се позиционира као регија у складу са критеријумима који су предвиђени за тзв. критеријум НУТС2, а касније ће се дефинисати ниже статистичке јединице које подразумијевају општински ниво од 150.000 до 800.000 становника", закључила је Цвијановићева.