ЕУ: куцнуо час десних популиста

Холандски премијер поднео је оставку. Фотељу је премијеру Марку Рутеу избио партнер из коалиције Герт Вилдерс. Кабинет је саставио буџет који предвиђа смањење дефицита ако не за 16, онда бар за 9 милијарди евра. Под скраћење требало је да потпадну пре свега социјални расходи. Лидер десних популиста демонстративно је објавио: његова странка не намерава да подржава курс пљачкања сиромашних. Без подршке Валдерса Холандија има један излаз: оставку владе и нове изборе. Финансијска тржишта Европе су се затресла. Уз све незгоде прикључила се и владина криза у Чешкој – мал те не копија холандског сценарија. А још постоји вероватноћа промене курса у француској, рецесија у Шпанији, претња од смањења кредитног рејтинга Холандије. На све стране нестабилност.

Диктатура беспоговорног смањења државних расхода већ је исекла грану на којој седе владе Италије, Грчке, Шпаније и Ирске. Уништила је репутацију лидера Велике Британије и Француске. Ангела Меркел, главни пропагатор стратегије штедње у оквиру ЕУ, има све мање истомишљеника. Губитак Холандије, пете по величини економије зоне евра за Берлин је горка пилула, убеђен је немачки лист Зидојче цајтунг. Негативне последице кризе очекују се не само за Хаг већ и за зону евра у целини. Ситуацију оцењује шеф сектора за ЕУ Економског института РАН Борис Фрумкин.

Сада и у релативно стабилним економским земљама незадовољство је изашло на улице. Овде се може повучи извесна паралела са неприхавањем Устава ЕУ. Становништво низа земаља изјаснило се категорички против зато што сматра: из Брисела иду строже диктатуре, које не поштују националне интересе ових земаља. Регулисање од стране Европске комисије и других институција јача. Све земље треба не само да се налазе у оквиру буџетског дефицита, државног дуга, инфлације, већ и да усаглашавају своје националне буџете са ЕУ, што их лишава финансијског суверенитета. У истој тој Чешкој или Холандији становништво се негативно односи према томе што, развијајући своју економију више или мање нормално, грађани морају преко заједничких фондова ЕУ да подржавају оне земље које су допустиле грубе грешке у буџетској политици. Да плаћају за оне који су прекршили правила ЕУ.

Прошлог викенда на улице Прага изашло је сто хиљада демонстраната – тога није било од доба „плишане револуције“ 1989. године. Људе су довели на ивицу стрпљења непрекидним смањењем социјалних трошкова и растом пореза. Многи угледни европски и амерички економисти не престају да понављају: актуални курс смањења трошкова по сваку цену може да се покаже лоше. Уз то и да до крајњих граница наљути становништво којем је досадило да плаћа туђе грешке и расипништво. А то је већ повољна средина за популисте свих врста.