У марту најнижи стандард у посљедњинх седам година

Преведено на језик борбе за голо преживљавање која се практикује у више од пола домаћинстава у Србској са просјечном платом може се подмирити тек 44,15 посто основних егзистенцијалних потреба. Синдикат овај метод мјерења стандарда грађана примјењује од 2005.године и за цијели тај период овогодишња мартовска плата је „најкраћа“ у контексту покривања трошкова корпе. Народски речено, са њом се може купити најмање од како је почело мјерење. Индикативно је да се управо тај период подудара са континуираном владавином актуелне власти која није одустала од тврдње да грађанима никада није било боље. Чак ни у претпоставкама идеалног просјека у коме двоје у домаћинству ради за просјечну плату, ни збир тих зарада није довољан за подмирење основних потреба. Али, стварност је сасвим другачија за оне који хљеб зарађују у угоститељству гдје је просјечна плата 536 КМ, или у у грађевинарству 567 КМ, али и у прерађивачкој индустрији 569 КМ, затим у пољопривреди и шумарству 582 КМ, у рибарству 595 КМ, те у трговини 609 КМ. Овакве жалосне плате су одраз још жалоснијег стања у привреди, а укупну слику више не могу поправити ни плате остварене у друштвеним дјелатностима. Србска је гурнута у биједу и то се више ничим не може прикрити.