Клинички центар зрео за клиничко испитивање

Здравствене установе су и у губицима и у кредитима чији износи зависе само од величине институције. По оба параметра Клинички центар у Бањалуци је убједљиво први. За шест година колико се наводно гради овај Шкрбићев (Ранко) "Скадар на Бојани" није се макло даље од почетка, али су десетине милиона кредитних средстава оптеретиле и установу и буџет. Прошлу годину ова највећа здравствена установа у РС завршила је са 20 милиона марака губитка, колико се дуговало и добављачима. Експериментисање са новим системом бодовања, по коме је већи обим услуга требао да донесе и више новца показао се контрапродуктивним до те мјере да су љекари констатовали да би позитивно пословали само када не би ништа радили. Али, као и у случају свих јавних предузећа ни у Клиничком центру ни у министарству нико и не помиње одговорност за огромне промашаје и томе сразмјерну штету. Неспорни је утврђено да је оваквом епилогу шестогодишњег министровања Ранка Шкрбића кумовало јавно-приватно партнерство као модел по коме је све профитаблно извучено из јавног сектора, предато у приватне руке у којима и завршавају десетине милиона марака Фонда здравства на годишњем нивоу. Зато су и дијализа и радиотерапија великодушно и ортачки уступљени приватним компанијама. У свакој уређеној земљи овакве чињенице би биле звоно за узбуну, али тамо гдје је владавина континуитета континуирано се наставља са ирационалном и штеточинском праксом непотизма и партијског запошљавања. Тако је ново руководство у прва три мјесеца ове године примило у Клинички центар 79 радника али скоро половина, њих 32 запосјело је столице у немедицинском сектору. Док траје процес одлива љекара из Српске при чему власт не чини ниша да стручни кадар задржи, ником потребна бирократија се множи простом страначком диобом. Тако су у првом кварталу ове године у Клиничком центру већ надмашили укупне прошлогодишње резултате када су примили 52 радника и међу њима 13 немедицинске структуре.