Сузе, псовке и увреде на скупу у Добровољачкој

Колону која је кренула из Миљевића обезбјеђивале су јаке полицијске снаге распоређене дуж цијеле трасе њиховог кретања, а највише полицајаца било је на самом мјесту полагања цвијећа и паљења свијећа.
Акцију обезбјеђивања догађаја пратио је и министар унутрашњих послова Мухамед Будимлић.
На оближњој згради освануо је графит "Јован Дивјак - херој", а када је колона са делегацијом из Републике Српске стигла у некадашњу Добровољачку улицу дочекали су их повици раније окупљених представника Координације борачких удружења Кантона Сарајево: "Убице, убице!", "Убили сте ми мајку, сад сте дошли ту да ме провоцирате!", "Убили сте 11.000 Сарајлија, како вас није стид?".
Рајко Бандука, који је био у колони ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици прије 20 година, рекао је да је Србе у Сарајеву данас дочекала маса слична оној која је 1992. године напала војнике ЈНА који су се повлачили.
"Ово су можда гори утисци од оних прије 20 година", рекао је Бандука, који је био ратни ађутант генерала Ратка Младића и додао да је и данас, као и прије двије деценије, неко командовао том масом.
Бандука истиче да непроцесуирање ратног злочина представља нови злочин, те наглашава да га је погодило тумачење да је колона ЈНА у Добровољачкој улици 1992. године била легална мета, о чему је у јануару добио писмо од међународног тужиоца.
"Криво ми је што су се тек након 19 година од злочина удостојили да од мене узму изјаву", каже Бандука.
Бандука је подсјетио да је 3. маја 1992. године био на зачељу колоне и прешао свега 150 метара од команде када је из правца ријеке Миљацке и околних зграда на њих јурнула маса, пуцајући рафалном паљбом.
Он подсјећа да га је метак погодио у шљем, а након заробљавања је завршио у сали ФИС-а.
"До размјене сам провео два дана који су били мучни. Тјерали су нас да се за пет минута опредјелимо на коју ћемо страну. Послали су нам и истражне органе који ће нас убјеђивати да смо на погрешној страни", рекао је Бандука и додао да су након доласка међународних снага пребачени у Лукавицу.
Мајка убијеног припадника ЈНА Богданка Томовић каже да је шокирана што ни данас не може да дође у Добровољачку улици у Сарајеву, гдје је њен син Здравко погинуо прије 20 година.
"Ово је срамно! Након 20 година не могу као мајка да дођем на мјесто гдје је мој Здравко погинуо", рекла је Томовићева новинарима.
Она каже да нема ријечи за данашње провокације у Сарајеву и истиче да треба цијенити све жртве, те омогућити њиховим сродинцима да посјете мјеста страдања.
"Нека се запитају, јесмо ли ми (Срби) игдје Бошњацима забранили да прођу? Они иду кроз нашу Републику Српску са својим заставама и нико им се није супротставио", истакла је Томовићева.
Сестра убијеног војника ЈНА Гордана Гвозденовић нагласила је да се ријечима не може описати данашњи долазак у некадашњу Добровољачку улицу, гдје је група Сарајлија вријеђала и омаловажавала породице жртава и остале који су дошли да одају почаст страдалим. Она каже да продице страдалих у Добровољачкој могу разумјети само они који су доживјели сличну судбину, без обзира које су вјере.
"Нисмо данас дошли са политичким или било каквим другим циљем, него смо душом и срцем дошли на мјесто гдје су наши сродници недужни настрадали", рекла је Гозденовићева и нагласила да треба одати почаст свакој жртви.
Око 200 грађана Источног Сарајева данас је у Добровољачкој улици у Сарајеву одало почаст припадницима ЈНА страдалим на овом мјесту 1992. године, док им је већа група Сарајлија упућивала псовке и увреде.
Док су мајке, сестре и остали присутни оплакивали своје невино страдале, група од неколико десетина грађана Сарајева их је пратила и упућивала им псовке, уз узвике "четници, убице".
Догађај су обезбјеђивале јаке снаге редовне и специјалне полиције Министарства унутрашњих послова Кантона Сарајево.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Безбједност војника гарантовао је тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић.
Међутим, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је више од 200 заробљено. Први напад извршен је 2. маја, нападом на касарну ЈНА.