Сви би да виде пуковника

Свако зло мора да прође. Па и ово! Овим речима дочекала нас је јуче Перса Шљиванчанин, супруга Веселина Шљиванчанина који се дан раније вратио из Хашког трибунала. У стану на Цераку живо. Повратак Веселина славио се до касно у ноћ.
- Телефон у стану од јуче не престаје да звони. Од кад је дошао, нисмо стигли ни да разговарамо. Кућа пуна, долазе сви да га виде. Још га нисам ни распаковала - у једном даху прича Перса.

Сликање и разговор са супругом - Перса је забранила. Правила морају да се поштују, инсистира она.
- То мислим и ја, а и он је то потписао тамо у Трибуналу да неће разговарати са медијима. Веселин није човек који крши закон. Према томе, нема сликања, а тај диктафон дајте овамо... - строго ће она.

Официр Шљиванчанин у другој просторији. Разговара са пријатељем. Војничко држање, ценимо из далека, задржао је. Смеје се...
- Увек сам била оптимиста. Јутрос кад је устао, прво је сина одвезао на аеродром. Не може се описати речима то што смо коначно опет сви на окупу - каже Перса.

Телефон бесумучно звони... Огласило се и звоно на улазним вратима. Друг Веселиновог сина дошао да се поздрави са пуковником.
- Добро дошао! - допиру гласови до нас. Грле се. Далеко од новинара, на другом крају стана, Веселин се упустио у разговор са младићем. Обичан очински разговор, чини се. Честита му диплому пилота, изненађен је колико је младић израстао...
Телефон у стану Шљиванчанина поново звони. Опет новинари. Распитују се шта је био синоћ на слављеничкој трпези... До кад су остали, ко је био... Перса мало виче, љутикаво, мало се смеје радозналости новинара... На зидовима породичног стана слике; портрет Шљиванчанина и неки пејзаж. Радио их је доктор Симић у Хагу, каже Перса.

- Ћерка га је прва загрлила, чекала га је доле на улазу...
У стану, први су га дочекали његови пријатељи... Комшије... Сви пожурили да са њим поразговарају, да га виде...

- Истина се зна. Неко је хтео да ово буде овако, али добро. Тима нека служи на част и образ. Оптимиста сама одувек била јер другачије не бисмо све ово преживели. Није, знате шта, лако када неко невин иде да лежи. Кад је ушао, само сам му рекла: Добро дошао. Још сам бесна на то како су се према њему понели овде. Али реч немам да кажем, за оне у Трибуналу. Према њему су били супер - каже Перса.

Пршута и домаћи сир уз кајсијевачу у дневној соби испред домаћина. Он седи, миран, прекрштених ногу. Јавља се на телефон... Руковали смо се, пуковник нас је љубазно понудио пићем и мезетлуком, али се извинио јер због строгих правила не може ништа да изјави за медије.

Шљиванчанин је на привременој слободи до завршетка жалбеног процеса у Трибуналу. Жалбу је уложило Тужилаштво у Хагу после пресуде којом је пуковник бивше ЈНА осуђен на пет година затвора. Шљиванчани је у затвору одлежао 90 одсто казне, а његови адвокати верују да се у Хаг више никада неће вратити. Осим, можда, туристички.