Касете крију тајну

БЕОГРАД - Стручна јавност и већина медија постављају јавности сасвим оправдано питање због чега су срушене зграде у Шилеровој улици, које су биле власништво вођа земунског клана Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума. Наши извори се слажу у оцени да је то урађено да би се сакриле многе тајне које крије та улица, а које могу да открију јавности повезаност криминалаца, политичара и бизнисмена између 2000. године и 12. марта 2003. године.
Поставља се питање због чега је рушена зграда у Шилеровој, а упућени су навели да је само за изградњу објеката у овој улици, које је срушено у акцији „Сабља“ 2003. године, дато око пет милиона евра.
Адвокат Горан Петронијевић објашњава за Глас да је Шилерова срушена да би се прикрили многи трагови и то оних који су долазили у то здање и имали одређене пословне односе.

-Циљ рушења Шилерову је био и да се заштите поједини политичари који у то време били на власти. Да би они прикрили своје пословне односе са „земунцима“ и прикрили своје незаконите радње наредили су хитно рушење. Према једној верзији, пре рушења зграде, извршен је претрес, али о томе нема записника, у сврху отклањања трагова, а не проналаска нових. Неке претпоставке иду у том правцу и ради прикривања, односно уништења трагова које су у Шилеровој оставили политичари. Друга претпоставка говори да је Шилерова срушена одмах да пре било каквог претреса да на би неко од надлежних органа нашао неки непожељни траг по тадашњу ДОС-ову власт - сматра Петронијевић, који указује да је јако битно да би се открила многа кривична дела у Србији, свакако и шта се све налази на видео-касетама из Шилерове улице.

На тим касетама, према речима Петронијевића, сигурно је снимљено како поједини политичари из тадашње власти пију виски са члановима земунског клана у Шилеровој и како се с њима брчкају у базену.

-Ко зна шта су све радили тамо и какве су све послове склапали. Шилерова је срушена и да не би се дошло до упоређења снимка са фактичким стањем и компромитовањем дела политичке сцене, као и да се не би открили поједини биолошки трагови. Чеда Јовановић је признао да је био у Шилеровој, али признао је много мање него што је требало и остало је недоречено због чега је заиста тамо одлазио. Имам утисак да надлежни органи не смеју све то да испитају, нити да дају одговоре на то питање. Када би се утврдила истина о дешавањима у Шилеровој улици и када би се приказали видео-снимци, јасне би биле многе ствари везане за шему организованог криминала Србије у том периоду. Јавност и грађани Србије заслужују да знају ко је у Влади Србије штитио криминалце и ко је био „капо ди тути капи“ мафије - закључио је у изјави за Глас Горан Петронијевић.

Подсетимо и да су се у јавности појављивали различити подаци о томе где су завршиле касете из Шилерове улице, а према једној верзији део касета је закопан на џубришту поред Новог Сада. Према расположивим подацима Гласа, одлука да експресно буде срушено здање у Шилеровој улици донета је у Скупштини Београда, дан или два након убиства премијера Зорана Ђинђића, на састанку свих општинских и градских функционера ДС-а, а како је писао наш лист раније, на иницијативу Чедомира Јовановића.

Подсетимо и на податак да је наводно секретар СО Земун из ДС Горан Радовановић одбио да крене у рушење без писаног налога са градског нивоа, а када су папири стигли и све било чисто, кренуло је рушење. Наши извори говоре да су Шилерову од 12. марта 2003, кад је убијен премијер, запосели радници МУП и БИА. Здање је рушено уз јако обезбеђење Жандармерије, а у помоћ је притекла и Војска јер је објекат био такав да полиција није могла да га сруши, па је војна инжењерија дала свој допринос у рушењу овог здања.
Иначе, удовице вођа „земунаца“ Татјана Спасојевић и Маја Луковић тужиле су државу и тражили да им се на име одштете исплати 636 милиона динара. Само рушење Шилерове почело је, према записнику тадашњег начелника за инспекцијске послове СО Земун, 14. марта у 14 сати и трајало је до 27. марта. Сада покојни сведок сарадник Зоран Вукојевић својевремено је тврдио да чува видео-касете са снимцима камере на улазу у Шилерову на којима се виде високи државни и политички функционери док посећују Спасојевића и екипу. Његовом смрћу, и тајна касета неповратно је изгубљена.

Спомињало се да су припадници земунског мафијашког клана, непосредно након убиства Зорана Ђинђића, ископирали и на сигурно место депоновали 11 видео-касета снимљених улазним и дворишним камерама у Шилеровој 38, кући Душана Спасојевића Шиптара, на којима је доказ ко је све из тадашње власти одлазио код Спасојевића у Шилерову и ко је одржавао контакте са „земунцима“.

ЛЕГИЈА: ЧЕДА НАРЕДИО РУШЕЊЕ

Милорад Улемек Легија је у интервју нашем листу рекао да је кућа у Шилеровој срушена због паничног страха појединаца, пре свега Чеде Јовановића, од онога шта је тамо могло да се открије.
- О рушењу Шилерове не постоје ни „моја“ или нечија друга истина. Постоји само једна - Шилерова је срушена наврат-нанос из паничног страха појединаца, пре свега Чеде Јовановића, од тога шта би све тамо могло да се открије! Уместо да полиција, после убиства премијера, целу Шилерову изврне наглавачке, у потрази за доказима, та зграда доказ се помпезно руши пред ТВ камерама! Велики је страх тада владао! Многима се јако журило да се то здање сруши. Данас сазнајемо да је то урађено потпуно нелегално. Нажалост, штету неће платити Јовановић, Душан Михајловић и остали „хероји“ тог догађаја већ порески обвезници (читај: народ Србије). Војска је учествовала из логистичких разлога јер МУП није имао довољно капацитета да то заврши. Много им се, брате, журило, па су и Војску упрљали - рекао је Легија.