Тамне мрље терористичке акције 9/11

У бази САД у Гвантанаму почиње судска расправа у вези са предметом вероватног организатора терористичких акција 11. септембра 2001. године Халида Шејха Мохамеда и његових помоћника. Злочин, који је утицао на  геополитичку карту света и представе о безбедности, све до сада изазива огромно друштвено интересовање и има различита тумачења. Неки експерти сматрају да у том случају има много загонетака, те суд неће успети да их открије.

Процес, који ће водити специјална војна комисија, може да траје најмање годину дана. Очекује се  да ће осумњичени бити оптужени за тероризам, масовна убиства, отмицу авиона и низ других злочина, услед којих је погинуло скоро 3 хиљаде људи. Међутим, и даље је отворено питање о наручиоцима терористичке акције. Протеклих година је у свету настало много врезија тих догађаја.

Низ конспиролога тврди да су експлозије биле резултат завере неке тајне светске владе. Тобоже је њен циљ  контрола  држава уз помоћ коалициих војних снага, које су добиле дозволу за борбу против зла или оног, што сматрају за зло. Други кажу да је иза тога могла да стоји америчка влада, специјални ресори или одбрамбени ресор, чији је буџет после трагедије вишеструко повећан. Уз сву, чинило би се, апсурдност тих верзија једно је очито: после  септембра 2001. године спољна политика САД и иначе Запада постала је агресивнија. Демократија на бајонетима је постала стабилан тренд Вашингтона,  у шта се свет убедио на примерима Ирака и Авганистана. Проширене су такозване приватне армије, које склапају уговоре од више милијарди ради извршавања специјалних владиних задатака ван САД.

Међутим, према мишлењу политиколога Павла Золотарјова, највероватније је да иза терористичких акција стоји Ал-Каида.

Даљи догађаји, између осталог, ликвидација лидера те организације, потврђују то. Што се тиче делатности САД после терористичких акција, ту има два правца: акције ван своје територије и унутрашња политика. У области унутрашње политике САД су успешне: терористичких акција више није било. У спољној политици успеха има мање. Администрација председника Буша  је одлучила да је уз помоћ војне силе могуће  победити терористе и ликвидирати опасност. Један од елемената те стратегије је била  присилна демократизација држава, за које су оне сматрале да им је потребна. Поред тога су САД демонстрирале способност да лажу на светском нивоу, трвдећи о налажењу нуклеарног оружја у Ираку. Иначе за тај период су карактеристичне геополитичке грешке. Ситуација на Блиском Истоку очито сведочи о томе.

Терористичка акција 9/11 остаје загонетка, као и убиство председника Кенедија, - сматра Леонид Пољаков.

Најједноставније и радикално супротне верзије су: терористичку акцију је организовала Ал-Каида под руководством Осаме бин Ладена или је она плод напора специјалних ресора САД. Он,и који тако мисле, имају озбиљна образложења. Између осталог, бин Ладен се дуго налазио под патронирањем ЦИА. Осим тога, терористичка акција се десила у време дубоког економског пада, после  којег је Америка објавила рат тероризму у читавом свету. То је нагло променило економскеу конјунктуру.  Такође стратегија САД крјаем 1990-х година у утврђивању свог лидерства у свету почела је да залази ћорсокак. Зато је требала терористичка акција да би САД биле објављене   главном земљом у борби против светског тероризма.

Ако је свет после 2001. године постао знатно мање безопасним, него раније,   саме САД су извукле поуку. Толико монструозних злочина тамо више није било. То се постигло на рачун највеће реорганизације америчких органа власти  и стварања министарства  националне безбедности. Иначе, многи Американци сматрају да  су власти постигле миран живот на рачун органичења грађанских слобода и тоталне контроле друштва.