Рат против фантома

Минстично-фантастичним војним филмом назвао је свој нови филм Бели тигар познати руски режисер Карен Шахназаров. Уочи Дана Победе над фашистичком Немачком у Другом светском рату овај филм почиње да се приказује у Русији.

Историја предтављена у филму Шахназарова јесте напети сукоб чудом преживелог совјетског тенкисте и фашистичког тенка-привиђења, названог „бели тигар“. Ђаволско возило без посаде изненада се појављује и нестаје, на нејасни начин нађе се у позадини совјетских трупа, убијајући, изазивајући панику и ломећи ток борбе... Руски војник упућује изазов привиђењу. Жив човек се супротставља неживом фантому – у томе има нешто узбудљиво, нешто што пружа повод да се замислимо, самтра режисер који се први пут окренуо ратној тематици.

Како бих коначно почео да снимам о рату, било је потребно да се подударе многе околности, признао је Карен Шахназаров у интервјуу за Глас Русије.

Као прво, када снимаш филм, увек је важно да напипаш неку причу, занимљиву и привлачу управо теби, сматра режисер. У датом случају прича коју је смислио писац Иљја Бојашов у свом роману Тенкиста или Бели тигар мени се учинила занимљивом. Други моменат – филмове о рату врло је тешко снимати, треба да се изнутра осетиш спремним за такав рад. А трећи моменат је морални, подвлачи Карен Шахназаров. Отац ми је ратовао против фашиста. Желео бих да одам пошту њему и његовим друговима.

Други светски рат је неисцрпна тема. О њему су снимали, снимају и снимаће филмове, уверен је Шахназаров. И то без обзира на то што снимање сцена битака, ако се наравно не користи компјутерска графика, све теже може да се организује. У Белом тигру између осталог, већина битака је снимљена уживо, пошто концерн Мосфилм где је сниман филм располаже јединственом сопственом техничком базом. Овде се чува техника из доба Другог светског рата. Ова техника ради, каже Карен Шахназаров. Одлични стручњаци, бивша војна лица, брину се о њој, она је у добром стању. Није било случаја на снимању да тенк стане, сви су могли да упале као Мерцедес. А многа возила су ратовала, имају по 70 година.

Посебно је снимање сцена битака, наставља Карен Шахназаров. Тамо је све важно, почев од момената безбедности – а код нас на снимању умало да није остала прегажена сниматељска група! – па до извођења огромне количине тешке технике на поље.

Између осталог, нису само борбе, мистични догађаји, драматизам ситуације занимали режисера када је решио да први пут у животу сними ратни филм. Приближивши се граници од 60 година, а управо толико Шахназаров ће напутини у јулу, он каже: Што сам старији, све више ме занима питање које је једно од основих питања нашег битисања: ма колико то ужасно звучало, није ли рат део нашег биолошкго бића? Немам одговор. Желим да одговорим онако како је одговарао Лав Толстој у Рату и миру: дасио се рат, противприродан човеку. Али читава историја говори супротно: рат је неизбежна компонента човековог постојања. Са тим је тешко помирити се.