Како су тајкуни куповали земљу у Србији

Пољопривредну империју најбогатијег Србина Милорада Мишковића је тешко премерити јер је његова компанија "Делта" у трговини војвођанским добрима учествовала на све постојеће начине, укључујући ту и акције на берзи, понуде за преузимање. Званичном куповином је стекла само четири друштвена предузећа, трговинско "Подунавље" из Апатина, пољопривредна добра "Јединство" из Апатина и "Напредак" из Старе Пазове, и фабрику тестенине "Данубиус" из Новог Сада, које су "Делту" коштале око 31 милион евра. Процењује се да је путем тих предузећа Мишковић господар око 25.000 хектара ораница. За потиљком "Делти" је Миодраг Костић, за којег се према једним изворима сматра да контролише око 22.700 хектара, а према другим, и преко 30.000. Његов "МК комерц" поред имања "Панонија" и "Агроунија" из Инђије поседује и два у Банату, "Војводину" из Новог Милошева и "Елан" у Избишту.

Ту су и предузећа "Ђуро Стругар" из Куле "Лабудњача" из Бача, и Завод за шећерну репу из Алексинца. Костић се у Србији "прославио" још на почетку приватизације, пре шест година, кад је за по три евра купио шећеране "Доњи Срем" из Пећинаца, "Јединство" из Ковачице и "Бачка" из Врбаса. Медији су га оптуживали да је шећеранама, које је, практично, добио на поклон, наплатио помоћ Демократској странци у њеним опозиционим годинама, а то је Костић демантовао. "Краљ шећера", како су прозвали власника "МК комерца", касније је купио још једну шећерану, али преко берзе, што га је коштало папрених 24 милиона евра. Петар Матијевић, који је на почетку предњачио у војвођанској приватизацији, зауставио се на "тричавих" 12.000 хектара земљишта (неки извори му додају још око 2.000 ха), са поседима "Бездан" и "Равница" у Бајмоку и "Златица" покрај Зрењанина.

Министарка уз паоре

На страни сељака који су прошлог пролећа покушали да уђу у ПИК "Бечеј" нашла се бивша министарка за пољопривреду Ивана Дулић-Марковић и ауторка Закона о пољопривредном земљишту. На другој је било пословодство Комбината које је забранило улазак на њиве, а завађене стране је морала да раздваја полиција. Бивша министарка је објашњавала да је стратегија Министарства пољопривреде била да законом и програмом издавања у закуп државне земље „ стимулише село и сељака, а не производњу и власнике".
- У случају прецизне примене Закона у овој акцији приоритет имају пољопривредници, а не Матијевић, Костић или Мишковић које у Србији нико не рачуна у пољопривреднике - говорила је Ивана Дулић-Марковић.

Ову велепоседничку тројку у Војводини однедавно озбиљно угрожавају бизнисмени Миле Јерковић и Ђорђе Ницовић. Јерковић је већ познат као "краљ друмова", јер је покуповао већину аутопревозничких предузећа. У трку за земљиште се укључио тек крајем 2006. године, па је сам, или преко ћерке Вишње и у конзорцијуму купио неколико пољопривредних предузећа "Бачку" из Сивца, "Агробачку" из Бача, "Пољопривреду" из Сенте, "Младог борца" из Сонте, "Алексу Шантића", "Јединство" и "Малу Босну" из Гајдобре, "Граничара" из Гакова. Брзо је стигао на врх ранг листе највећих поседника у Војводини, а на последњој аукцији, у септембру, рекао је да располаже са око 30.000 хектара земљишта у сопственој или државној својини.

Гиганти у рукама државе

Случај ПИК "Бечеј" је покренуо бројне расправе о томе како тече пољопривредна приватизација у Србији, а издвојиле су се две струје. Једна је покренула измене Закона о пољопривредном земљишту, а друга се залаже да се не приватизују највећи пољопривредни комбинати, као што је ПКБ у Београду, него да остану у власништву државе, као јавна предузећа, заједно са земљом коју користе, без обзира да ли је она друштвена или државна.

Велики, а неки кажу и највећи транзициони газда у пољопривреди, однедавно је постао и Ђорђе Ницовић из Колашина, сувласник "Јимпроса", "Ирве", "Монтаже", "Београд пројекта", Банатског Брестовца, и некадашњи председник "Капитал банке". Пре неколико месеци је купио највећи војвођански пољопривредни комбинат, ПИК Бечеј и са њим 14.500 хектара земљишта. Тиме је своје земљишно царство заокружио на 30.000 хектара земљишта.

Продају ПИК "Бечеј" је прошлог пролећа пратио метеж, проузрокован Законом о пољопривредном земљишту, који је наложио да општине понуде сељацима државно земљиште у закуп. Како је највећи део овог пољопривредног добра, око 11.000 хектара, државно је земљиште, општинске власти су, поштујући нов закон то земљиште дале на лицитацију управо док је приватизација ПИК "Бечеј" била у току. Како се испоставило да није испуњен формални захтев закона, писмена сагласност Министарства пољопривреде на уговорене закупнине, окршај између сељака и пословодства Комбината се завршио нерешено. Уговори о закупнинама на државним парцелама су за сада неважећи, а група сељака је остала у својству закупаца, али на друштвеном земљишту.