Руси стижу на Косово

Чини се да су се САД и Европа потпуно посветиле томе да од Косова, које је тренутно дио Србије, направе независну државу, наводи америчка агенција "Стратфор" у свом посљедњем извјештају о Косову.

Србија се томе, наравно, противи, а што је још важније, Русија, такође. Русија се томе противила и на почетку конфликта, али у том периоду није била моћна, те су њене жеље биле занемариве. Сада, Русија се противи независности Косова, а више није ни близу оне нејаке државе из 1999. године, те због тога неће лако прећи преко овог проблема. Тиме Косово добија на важности, јер је потенцијални "окидач" сукоба између Русије и Запада.

Тренутну одлуку САД и одређених европских држава да подрже независност Косова потребно је сагледати из неколико углова. Прво, ово је јединствени случај да се, у корист мањине, мијењају границе бивше Југославије. Друго, наставља се политика "реаранжирања" бивше Југославије. Треће, нови мандат УН или НАТО није предвиђен, али постојаће подршка независних држава, између осталих, САД и Њемачке. И коначно, оваква одлука не подудара се са жељама Русије, наводи се у извјештају који је "Стратфор" прослиједио "Фокусу".

Управо посљедњи аспекат јесте најкритичнији. Ако САД и европске силе успију да створе независну државу Косово без обраћања пажње на жеље Русије, Путин ће доживјети огроман пораз. Ако Косово добије независност изван Уједињених нација, гдје Русија има право вета, Путин ће се наћи пред истом кризом која је задесила Јељцина. Ако се то понови, Путина очекују тешке посљедице. Путин и Руси константно упозоравају да неће прихватити независност Косова, те да ће такав чин довести до незаустављиве кризе. Досад су западне силе ова упозорења занемаривала, што је погрешно, јер у овом случају није толико важно узети у обзир Путинове жеље колико посљедице које ће сносити ако не буде по његовој вољи. Он себи не може приуштити да се покори одлуци Запада, већ ће морати створити кризу.

Путин има два начина да то постигне. Први је економски. Наиме, заустављање извоза природног гаса у Европу, нарочито у Њемачку, може да створи веома незгодну ситуацију за Европљане. С обзиром на то да, захваљујући високим цијенама извоза, Путин има довољно уштеђеног новца, он може дуже да преживи без извоза него што Нијемци могу без увоза овог горива. Ипак, претпоставља се да он то неће учинити, иако овдје није узето у обзир то колико је Косово важно Русији.

Друга опција за Путина јесте мала војна операција. На примјер, ваздушним путем могао би да пошаље батаљон или два у Београд, а затим да их војним камионима превезе до Приштине, под пуним правом по споразумима из 1999. године. Или би у Београд могао да пошаље ескадрилу авиона. Очигледно је да ове снаге не би могле ништа против НАТО, али да ли би, на примјер, Нијемци, били спремни да отворе ватру на ову војску?

Ако до овога дође, постоје и друга заједничка поља интересовања Русије и Запада гдје би Русија могла да примијени војну силу, као што су балтичке државе. Ако би руске трупе ушле у балтичко подручје, да ли би им се НАТО супротставио? Тако би руска мала војна операција на Косову довела до реакције широм свијета, наводи овај извјештај.

Уз то, чини се да би Руси заправо били задовољни када би дошло до одређене кризе, јер Путин жели да демонстрира да је Русија велика сила. Због тога се претпоставља да ће се Русија држати досадашњег става, па се очекује да ће Запад и даље наставити да одгађа прихватање независности Косова.