Утицај видео игара на здравље дјетета

Виртуелна стварност

Светосавска омладинска заједница Српске православне цркве Епархије зворничко-тузланске Брчко је све забринутија за психичко стање наше дјеце и омладине, али и за несавјесно понашање одраслих кад је ријеч о бризи за младе људе. Свједоци смо све распрострањенијих видео клубова, пс играоница и интернет клубова у којима дјеца проводе готово сво своје слободне вријеме, у загушљивој атмосфери, окружена порнографијом и сликама демона. Како живимо у свијету владавине медија, од чега је немогуће побјећи, узрок агресивности младих људи у разреду и на улици према осталим вршњацима нећемо тражити у утицају медија, већ узроке постојећег проблема морамо тражити у породици и друштву уопште.

Машта ствара слике «иреалног», али повезана са сјећањем ствара «материјал» који је испуњен надањима и страхом, хоћемо ли или не доћи до исправног осмишљавања, зависи од интелектуалне активности нас самих, јер тиме постајемо свјесни самога себе као маштовитог бића. Дјелотворне слике маште побуђују страсти, слободу, и збуњеног појединца уводе у магични круг унутар којег се свакодневна реалност преображава и постаје једна друга реалност.Нема смисла негирати агресивност дјеце, она је саставни део понашања и одраслих. Морамо се запитати колики је утицај видео игара на агресивно понашање, на развој и на здравље дјеце.

Насилни и крвави призори, говор мржње, оружје, могућности експлозивних направа, служе маркетиншким стратегијама, а циљ су дјеца. Такве активности су врло забавне за дијете али оне нису без опасности.  Издавачима видео игара важна је добра зарада, а размажено тржиште спремно је платити за било какав ужас од игре јер им је довољан разлог то што игра у наслову носи име њихове омиљене серије или омиљеног јунака са ТВ екрана. За многе заљубљенике у компјутерске игре, тактичке «пуцачине» којима акције не допуштају да предахну, имају увијек лошу страну – малољетницима нуде другаћију алтернативу, културу смрти: управљање тимом специјалаца, борбама, шуњање уза зид, убијање непријатеља са леђа и уз све то играч је заправо главни лик које се ``врхунски забавља``. Негативан утицај имају и цртани филмови препуни агресије, њих дјеца гледају у најранијој доби када се код њих тек почињу развијати емотивни доживљаји и при томе усвајају одређени модел понашања.  Истраживања која смо спровели у Брчком показују да дуго сједење испред компјутера узрокује психичку и физичку љеност појединца, те поремећај спавања. Препоручујемо да то не буде више од 2 часа дневно.

Размислите о сљедећој сцени, драги родитељи: Ваше паметно дијете румених образа сједи за столом, није важно је ли то код куће или у играоници, важно је да вам  не сметају, држећи прсте на дугмићима компликоване  електронске машине и не одваја свој напети поглед са екрана компјутера на коме пролијећу нацртане сличице. Дијете је преокупирано компјутерском игром. Оно је у затвореном простору, а не на чистом ваздуху напољу. Одраслима то одговара.  Они могу, ако хоће, сваких пет минута да улазе и посматрају своје дијете. Битно је да дијете мирно и да не смета. Али ће само видјети оно спољашње, само тијело. А шта се у то вријеме дешава са душом? Она пребива далеко од Бога, од родитеља, од пријатеља, од правог реалног живота. Њоме владају лаж и страсти. Она живи у непостојећем свијету – у свијету фантазије и ништавила!

Аутори књиге ''Битка против звијери'' дају дефиницију компјутерских игара као ''технотронске магије'', тј. комуникације са злим духовима посредством  компјутерске технике. Није чудно што и  најбезазленије, како се то може учинити, међу тим играма непримјетно уништавају дјечију психу, доводе је до нервних обољења, до зависности од сједења за компјутером, и чак, у неким тежим случајевима, до стања сличног стању опсједнутости демонима.


Медији и насиље
 
Захваљујући медијима насиље је често представљено као ефикасан и једино прихватљив начин за рјешавање проблема посебно у цртаним филмовима. Насиљем се користе “добри” и “лоши” јунаци. „Добри јунаци” увек буду награђени за своје насиље, док „лоши” јунаци често одговарају за своје насиље. Такви садржаји могу код дјеце изазвати страх, агресију, пасивност како интелектуалну тако и физичку, психичку, социјалну и духовну, која ће се рефлектовати у оквирима емоционалне кризе и довести до рушења етичких принципа. Надаље, могу негативно утицати на развој маште и критичког размишљања. Негативне поруке с телевизије дјетету се могу рефлектовати и кроз снове, а код дјеце која проводе пред телевизором дуже вријеме, може се повећати  склоност према депресији.

Превасходно, гледање телевизије и играње видео игара развија позитиван однос према свијету демона – свијету који је насељен ванземаљским монструмима, вампирима, роботима, убицама и нескривеном ђаволштином. Самим тим се постепено руши баријера, коју је Бог утврдио између човјека и палих анђела. Те игре уче дјецу да живе по законима демонског свијета, гдје побјеђује најјачи, најлукавији, најнемилосрднији. Личност човјека у том свијету престаје да се доживљава као свој ближњи, као лик Божији, већ се доживљава као противник, као мета за уништење. Такођер,  постоје тзв. паметне игре које дају учеснику могућност да развија неограничено властољубље, да створи нови свијет и да уведе нпр. нови свјетски поредак, а на тај начин се свијест припрема  за долазак антихриста.

Дјећију душу потреса визуелни  доживљај страшних ствари виђених на телевизији; фаза која слиједи је учешће у замишљеним догађајима. Замислите нпр. да је сањар добио шансу да види и осјећа истински, свим чулним органима, оно о чему фантазира. Треба се само спојити на компјутер и изабрати дугме, и ето вас у игри.  Сад си вампир, сад си Бог, сад си чудовиште, кад пожелиш љубав притиснеш секс (нажалост, секс се данас поистовјећује са љубављу) и тд.

То значи да друштво ''одраслих'' и родитељи морају поставити себи питање шта је циљ и смисао насилног дјечијег реаговања, шта наводи дјете на агресивно понашање?

По ријечима преподобног Исихија Јерусалемског, демони обично преко помисли нечујно разговарају са душом и уче је злу. ''А ми се онда на тај начин препуштамо власти демонске силе која прља и скрнави нашу свијест, наше срце, да би у потпуности завладала нашом вољом и нас учинила послушним слугама зла''.

Стога, Светосавска омладинска заједница сматра, ако се ум човјеков, посебно његова способност замишљања, не држи под контролом помоћу хришћанске молитвене сабраности и пажње, помисли ће временом у потпуности да загосподаре умом човјековим. Тада ће човјек престати да примјећује чиме се испуњава и чему служи његова душа. Управо због тога добро је ако дијете расте у православној црквеној  породици која је дубоко свијесна свега овога, јер ће тако душа дјетета бити заштићена окриљем црквеног живота. Светим тајнама цркве, мајчином молитвом и хришћанском бригом. А ако све то није, како каже старинска пословица '' Добар жрвањ ће све сам самљети, лош ће самљети сам себе''.