РС слиједи циљеве и моделе прихваћене у ЕУ

Задатак Стратегије, која ће бити разматрана на сједници Народне скупштине РС заказаној за 15. мај, јесте да се створи оквир дјеловања са приједлогом мјера унапређења научног и технолошког система Републике Српске ради свеопштег развоја Републике који ће постепено, али трајно смањивати слабости, а развијати предности и користити се могућностима, речено је Срни у Министарству науке и технологије.
Циљ Стратегије је изградња система истраживања и развоја који ће мобилисати и дугорочно подстицати све научноистраживачке потенцијале у стварању и примјени нових знања и технолошких рјешења, у обезбјеђивању одрживог развоја, благостања, друштвене и економске стабилности и савременог цивилизацијског развоја Републике Српске.
У Министарству истичу да су улога и значај науке и технологије у развоју савремених друштава, у њиховом економско-социјалном напретку, незаобилазан и незамјењив фактор у било каквом промишљању квалитетног и одрживог развоја.
"Наука и технологија су у директној или индиректној функцији развоја и напретка многих људских тежњи и дјелатности - интелектуалних, образовних, социјалних, привредних, културних, еколошких, здравствених, демографских, хуманих", наводе у Министарству.
У образложењу Стратегије наводи се да садашњи научноистраживачки систем у Републици Србској није развојно усмјерен, те да постојећи ниво компетентности, креативности, ефикасности, одговорности и савремености научног рада, упркос знатним личним достигнућима појединих истраживача, не одговара потребама убрзаног друштвеног развоја Српске.
"Без брзих и свеобухватних промјена садашњи ниво стварања, примјене и ширења новог знања не омогућава значајнији напредак нашег друштва ни у економском, ни у образовном, нити у културно-цивилизацијском смислу. Због тога је неопходна законска, организациона и финансијска реформа система науке и њеног истраживачког и образовног дијела, а то је истовремено и услов придружења РС и БиХ у европски истраживачки, образовни и економски простор", наводи се у образложењу.
Напомиње се да највећа опасност која се може десити јесте да научно-истраживачки систем у Републици Србској остане непромијењен, јер би такав развој догађаја у дужем периоду онемогућио конкурентну производњу знања и иновација, прихватања нових технологија, што би значило да би Србска остала без главних полуга укупног друштвеног напретка и равноправног учешћа у економском, културном, социјалном и сваком другом развоју Европе и свијета.