Франц Кос жали своје жртве и прихвата сваку казну

Обративши се Судском вијећу, оптужени Кос рекао је да је морао учествовати у убиствима Бошњака на Војној економији у Брањеву 16. јула 1995., али да му је “жао сваке жртве”.
“Макар једна невина жртва је катастрофа. Кајем се за сваку жртву коју сам убио. Извињаваћу се свакој жртви и породици и сваку казну ћу прихватити, али највећа казна ми је што психички то морам носити”, казао је Кос.
Уз Франца Коса, Тужилаштво БиХ за учешће у убиствима више од 800 мушкараца и дјечака у јулу 1995. године на Брањеву, терети Станка Којића, Властимира Голијана и Зорана Гороњу.
Према оптужници, Кос је био командир Првог вода Десетог диверзантског одреда Главног штаба Војске Републике Српске (ВРС), а Којић, Голијан и Гороња припадници истог одреда.
Душко Томић, бранилац оптуженог, рекао је у завршном излагању да је суђење Францу Косу “хисторијско”, с обзиром да никада више “неће бити суђено једном Словенцу за геноцид који је починила србска страна над бошњачким становништвом”.
Томић је нагласио да су сви свједоци, изузев заштићног свједока Државног тужилаштва З-1, казали да припадници Десетог диверзантског одреда ВРС “нису знали за план убијања Бошњака у Брањеву док нису стигли на одредиште 16. јула”.
“Франц Кос је починио страшан злочин и убиства, али за разлику од З-1, он није лагао и није сакривао ту истину. Он је Хашком трибуналу још 1996.  рекао за убиства. Кос не жели ништа. Он не тргује својим оптужбама. Сам је тражио да дође у Сарајеву да му се суди након хапшења у Хрватској, а могао је тражити и да иде у Словенију”, рекао је Томић.
Он је критиковао Државно тужилаштво, које је у свом излагању тражило да Кос буде осуђен на казну од 45 година затвора, истакнувши да је то “драконска казна”.
“Необично је, у најмању руку, да се пијунима додјељују такве казне, али се онима који су планирали геноцид и починили геноцид дају мале казне и они долазе као свједоци пред овај суд. То не помаже ни истину ни помирење”, додао је Томић.
Судском вијећу се обратио и додатни бранилац Коса Предраг Дринић, који је рекао да се убиства Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године, на начин описан у оптужници, “не могу окарактерисати као геноцид”.
“Од осам хиљада наводних жртава, неке двије и по хиљаде је страдало у колони која се пробијала ка Тузли, што значи да је систематски стријељано неких пет хиљада мушкараца. Поставља се питање правне квалификације тог дјела. Уколико знамо да је у другим геноцидима страдало рецимо милион Јермена или четири и по милиона Јевреја, мислим да можемо негирати правну квалификацију овог дјела”, рекао је Дринић. Одбрана Станка Којића завршну ријеч изнијеће 22. маја ове године.