Време дронова

Беспилотне летелице постале су неотуђиви део савремених армија. Мал те не свакодневно стижу саопштења о нападима дронова, чији су циљ терористи Ал-Каиде и цивили. Широко коришћење беспилотних летелица у америчкој армији за рат против терора створило је термин „политика дронова председника Обаме“. Ипак за борбене могућности беспилотних летелица мора да се плати. План формирања јединствене групе обавештајних беспилотних летелица НАТО-а може да кошта три милијарде евра за 20 година.

Бесплитне летелице постају све распрострањенија класа технике са растућим могућностима и функционалношћу. Једном од главних предности беспилотних летелица у односу на борбене авионе прво се сматрала ниска цена тих уређаја. Али постепено су летелице постајале све сложеније, а њихова цена је скакала. Данас куповина и експлоатација током 20 година пет америчких уређаја RQ-4 Global Hawk коштаће НАТО скоро 4 милијарде долара, од тога цена уређаја износи мање од милијарде. За исте паре могли би да се купе и одржавају отприлике 12 ловаца Eurofighter Typhoon или 8 извиђачких авиона великог домета на платформи носача авиона. Један од главних недостатка Global Hawk како се сматра јесте врло велика цена његове експлоатације. Сат лета кошта више од 30 000 долара. Час лета Ф-22, најскупљег ловца на свету, кошта 19 000 долара.

Упоредо са тим, поред веома скупих летелица, у свету постоји прилично широк избор беспилотних летелица мањих размера и цене. При томе избор стално расте. Производњу беспилотних летелица осваја све већи број фирми и земаља.

Програм стварања групације обавештајних дронова Алијансе једна је од тачака дневног реда самита НАТО-а у Чикагу. Операција НАТО-а на заштити цивилног становништва у Либији очигледно је показала неопходност формирања таквог система, изјавио је уочи самита адмирал Џејмс Ставридис, командант трупа САД и НАТО-а у Европи. Основа групације ће постати летелице Global Hawk и копнена инфраструктура команде и управљања.

Могућности беспилотних летелица активно су разматране и на форумима и округлим столовима од којих је један одржан 14. маја у САД, на универзитету државе Мисисипи. Организатори форума подвлаче важност индустрије беспилотних летелица за САД и истичу одлучујући значај беспилотних летелица за савремену армију.

Појава беспилотних летелица унела је револуционарне измене у организацију борбених дејстава, нагло самњивши врменску разлику између проналажења и погађања циља. У случају ударних беспилотних летелица које могу да носе наоружање, ова разлика се смањује до неколико секунди. Ураво ово смањење је главни адут савремених армија Запада, које могу да погађају идентификоване циљеве пре него што противник који није навикао на велику брзину размене ифнормација стигне да реагује.

Упоредо са тим, активни развој летелица тактичке карије ахилова је пета развијених армија. Потенцијална опасност састоји се у томе што до сада армије које активно користе беспилотне летелице нису се суочавале са противником који поседује савремену апаратуру радиелектронске борбе.

У случају да противник успе да омете везу беспилотне летелице са командним центрима, последице могу бити врло озбиљне: бригада, дивизија или чак цела групација која користи беспилотне летелице лишиће се огромног дела информација са поља битке.

Уз све потенцијалне опасности претераног коришћења беспилотних летелица, неопходно је имати их. Руска армија за сада не користи беспилотне летелице тако активно као друге земље. Прве летелице нове генерације руске разраде нису могле да прођу пробе. Излаз је био пронађен у куповини беспилотних летелица у Израелу за упознавање са технологијама и принципима коришћња ових система, и проширивање круга иноватора. Увећање конкурениције је довело до појаве летелица које могу да издрже армијске пробе, и потенцијално одговарају серијској производњи.

У разраду беспилотних летелица по државној наруџбини укључиле су се и фирме нове генерације као што је компанија Транзас из Санкт-Петербурга, позната по разради навигационих система, тернажера и авионике. Уређаји нове генерације пролазе испитивања, али већ сада се може рећи да без беспилотних летелица руска армија неће остати.

Иљја Крамник ,