Неусаглашена сагласност

Они иду тако далеко да бесрамно тврде како се питање јужне српске покрајине, односно њено преименовање у другу албанску државу на Балкану, мора решити ван Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН). Лицемерно, уз то, додају да је то у интересу Србије јер је, пристајањем на одрицање од дела сопствене територије, очекује светла европска будућност.

Европски чиновници САД, са Хавијером Соланом на челу, без резерве су се придружили својим прекоокеанским послодавцима и, као по команди, похитали са изјавама о неопходности постојања независног Космета. И за њих, европске чиновнике, нема ничег лошег што ће се дивљим признањем независног Космета, “прескочити” СБ УН. Солана, Србима добро познат и као човек на чији је миг Србија мучки бомбардована 1999. године, без осећања икакве гриже савести, тврди да планирано слање мисије Европске Уније (ЕУ) у јужну српску покрајину, нукако не значи кршење медјународног права. Као и приликом бомбардовања Србије, иза којег је на гробљима многих српских села и градова “никло” на хиљаде гробова невиних људи, жена и деце, Солана лицемерно, и мимо свих медјународних правних норми, говори како му није познато “да било ко жели да крши медјународно право. А и правним  лаицима је јасно да “прескакање” СБ УН у конкретном случају, није ништа друго него претпостављање силе универзалном праву светске заједнице.

Чињеница да су САД и њени европски трабанти искључиви и недвосмислени када је Космет у питању, у Србији је још увек нејасно коју опцију подржавају странке на власти и део опозиције. Сви су, наизглед, и власт и опозиција, јединствени у непристајању да српска аутономна покрајина добије независност. Али, има ту једно “али” иза кога се крију неке недоследности, укључујући ту и предизборне шпекулативне активности. Јер чак и привидно усаглашен предлог резолуције који су данас, 25. децембра, Демократска странка (ДС) и Демократска странка Србије (ДСС) доставили Скупштини Србије, из више разлога оставља утисак неусаглашености. Иза наводне усаглашености, наиме, испречава се више супротних ставова чије се наводјење вешто избегава у тексту предложене резолуције. У намери да у јавности створе слику о неразрушивом јединству у Влади Србије, владајуће странке су срочиле неуверљиву причу намењену српској јавности.

Мада у тренутку писања овог текста није познати како ће посланици реаговати на предлог резолуције о Космету који су “усагласиле” две владајуће странке, извесно је да нису ни близу било какве сагласности. Непремостива несагласност се, поред осталог, манифестује у односу према земљама које буду признале евентуалну једнострано проглашену независност Космета. Једни су, удварајући се у предизборној кампањи јавном мнењу Србије, одлучни у одбрани става да ће са тим земљама прекинути сарадњу, док другима тако нешто не пада на памет. ДСС, на пример, децидирано тврди да је државни приоритет очување Космета у саставу Србије, а ДС, привидно се не одриче Косова, али такодје децидирано, наглашава да је пут у ЕУ приоритет над приоритетима. Како, рецимо, протумачити изјаву потпредседбика владе Божидара Дјелића да су будућност Космета  и европске интеграције “два одвојена процеса”, а да тог званичног става ДС нема нигде у тексту предлога резолуције. Оправдано се, с тим у вези, поставља питање: хоће ли Србија у ЕУ као целовита држава, за што се залаже ДСС, или ће се у Европу, као јединој алтернативи коју пропагира ДС, ићи и ако Космет добије незакониту подршку за  независност?

Резолуција треба, како предлаже преговарачки тим, да потврди и војну неутралност Србије, што практично значи неприступање у било који војни савез. Како, медјутим, остати доследан тој “сагласности” када члан владе, министар одбране и потпредседник ДС Драган Шутановац отворено истиче да је једина  опција Војске Србије приступање НАТО-у. Он се, додуше, противи спремности ЕУ да подржи унилатерално признање независности Космета, али, Боже мој, ако до тога и додје “немамо права да се одрекнемо будућности Србије”. На коју то  Србију мисли министар када врло добро зна да ДС - коалициони партнери његове странке, недвосмислено истичу да Србије без Космета нема.

У једном делу предлога резолуције се предлаже преиспитивање дипломатских и других односа са државама које евентуално признају независност Косова и Метохије. И то је једна од наводних “сагласности”, мада је сваком ко површно прати политичка збивања у Србији јасно да је овде реч о непомирљивим ставовима две владајуће странке.

Били су то само неки од бројних примера неусаглашене “сагласности” текста који су, зарад избегавања кризе владе, припремиле владајуће странке. Мало је, стога, вероватно да ће их скупштина прихватити у предложеном облику, мада, имајући праксу рада скупштинске већине, ни ту солуцију не треба искључити.