Мали два месеца после државног удара

Пре два месеца, у ноћи између 21. и 22. марта војна хунта на челу са капетаном Амадуо Саногом извршила је у Малију државни удар. Хунта је свргла председника Амадуа Туманија Туреа, обуставила важење Устава и распустила малијски парламент. Основни изговор за њена дејства је неспособност власти да реше војним путем проблеме Севера. Војни преврат у Бамаку осидула је афричка и међународна заједница. Афрички савез обуставио је чланство Малија. Под притиском Економске зајенице земаља Западне Африке која је припретила хунти санкцијама и војним мешањем ради обнове уставног поретка, пучисти су именовали привременог вршиоца дужности председника Дионкунда Траореа и премијера Шејк Модибоа Диара, поверивши им да у 40-дневном прелазном периоду припреме земљу за изборе. Рок прелазног периода истиче 22. маја, и где се сада залази земља? На ово питање нашег дописника Игора Јазона одговара у телефонском интервјуу из Бамака абасадор РФ у Републици Мали Алексеј Думјан.

Мали, нажалост, није отишао посебно далеко, одговара Алексеј Думјан. У суботу овде су били посредници Cedeao из Буркине Фасо, Обале Слоноваче и Нигерије и водили прилично интензивне преговоре са представницима три огранка власти – привременог вршиоца дужности председника, премијера и поглаваром хунте. На крају је био постигнут споразум према којем су се све три гране власти сложиле са одлуком самита Cedeao од 26. априла, која предвиђа прелазни период од 12 месеци и очување овлашћења привременог председника. Прво је ова тачка била неприхватљива за хунту, али последње суботе она се са њом сложила под условом да поглавар хунте добија статус свргнутог предедника Туманија Туреа са свим предностима које претпоставља тај ранг.

По речима амбасадора Думјана, извесни део малијског друштва не верује посебно привременом председнику Дионкундау Траореу, сматрајући га лојалним бившем председнику, који се сада налази у суседном Сенегалу. Хунта користи ова расположења у своју корист. Тако по Уставу Малија одговорност за злочин као што је покушај насилне смене власти не застарева, па ипак, постигавши усвајање закона о амнестији, лидери хунте су добили доживотне гаранције њихове личне безбендости. Сада има некоико политичких странака, представника свештенства и дела грашанског друштва који се залажу за формирање Националног конвента како би консензусом решили питање будућности Малија. Постоје бојазни, сматра руски амбасадор, да одлуке конвента неће договарати хунти и да она може да преокрене процес регулисања кризе. Ипа, желимо да верујемо да ће здрав разум и дијалог у решавању насталих проблема превладати и да ће се земља извући из кризе. Између осталог, и овде постоје тешкоће: тешко да ће одлуке конвента бити репрезентативне за читаву земљу, пошто од чланства у њему је одустао низ најутицајнијих блокова и странка, а и најсложеније је што две трећине територије Малија остаје под контролом исламистичких екстремиста и сепаратиста. Шта се сада дешава на северу Малија одговара Алексеј Думјан.

Посредници из Буркине Фасо сада су у непосредом контакту са представницима основних снага које су заузеле ову територију. За сада контакти имају прелиминари карактер, пошто међу овим снагама је прави раздор и оне не могу да дођу до заједничког имениоца. Разуме се, сви би хтели да рачунају да ће се тамошњи сукоб решити политичким путем а не војним. Могућност за то постоји. Тако позиције туарешког Националног покреа за ослобођење Азавада слабе. Првобитно терористи који су дошли из Либије придали су покрету, углавном политичком, велике наде у достизање циља – стварања независне државе Туарега Азавад. Али у последњих неколико недеља озбиљно су их потиснули исламисти из групације Ансар Дин, коју подржава Ал-Каида у исламском Магребу. Између осталог, ако Национални покрет за ослобођење Азавада тражи иступање из састава Малија, исламисти се напротив залажу за очување интегритета државе, зато су они ближи властима у Бамаку. Друга је ствар што они желе да на северу и југу Малија уведу законе шеријата.

Ако резимирамо догађаје у Малију за два месеца после државног удара, треба рећи да се војним методама проблеми било које афричке земље не могу решити.

О ситуацији у Малију после војног пуча говорио је у интервјуу нашем дописнику амбасадор Руске Федерације у Републици Мали Алексеј Думјан.