Обрачун Руса и Американаца изнад Ниша

 Ниш – Актуелна потрага Министарства одбране САД за америчким пилотима несталим у акцији изнад Србије крајем Другог светског рата подсетила је на заташкану истину о погибији генерала Црвене армије Григорија Петровича Котова, команданта Шестог гардијског стрељачког корпуса. Њега је убила „пријатељска ватра“ из америчких „лајтнинга“ који су напали руску војну колону 7. новембра 1944. недалеко од Ражња.

Руски авиони су узвратили и у ваздушном сукобу савезника је оборено по неколико летелица с обе стране. Генерал Вилсон, главнокомандујући савезничких снага на Медитерану, после инцидента је морао да одлети у Софију и лично се извини маршалу Толбухину, команданту Трећег украјинског фронта.

Званични амерички извори и данас наводе да су пилоти погрешили у навигацији, па су уместо немачке колоне Групе армија Е у клисури Ибра, напали црвеноармејску колону у долини Мораве. Међутим, извештаји истраге Црвене армије из 1944. показују да Руси у то објашњење нису веровали. Сведок битке, руски пилот Борис Смирнов, у мемоарима открива да је у олупини америчког авиона пронађена мапа на којој је град Ниш означен као прави циљ напада.

Многи историчари сматрају да америчко-руски сукоб у Србији у октобру и новембру 1944. није био случајност, већ последица „подземне политике“. Наиме, тада је постало јасно да нема ништа од Титовог обећања Черчилу да ће после рата организовати слободне изборе.

- Америчка тајна служба ОСС послала је у штаб Југословенске војске у отаџбини тајну мисију „Ренџер“ као последњи покушај да спречи комунисте да завладају Србијом – каже историчар Милослав Самарџић. – План команданта мисије пуковника Мекдауела био је да издејствује предају немачких снага у Србији Михаиловићу, уз обећање да их Американци неће препустити Совјетима. Мекдауел је планирао да немачким оружјем наоружа 300.000 Михаиловићевих бораца.

План се није остварио, јер су Совјети брзо разоружавали и хапсили четнике, а мисија „Ренџер“ је као последње решење покушала да уговори предају немачке Групе армија Е која се повлачила из Грчке преко Србије. Управо тада је код Ражња дошло до напада 36 америчких авиона „лајтнинг“ на колону руског прекаљеног Шестог гардијског корпуса који је под борбом од ушћа Дунава пратио елитну СС дивизију Бранденбург.

- Кад су црвеноармејци видели савезничке америчке авионе почели су да им машу и поздрављају а они су их напали – сећа се Генадиј Котов, син легендарног генерала. – Уз мог оца погинуо је још 31 официр и војник, а рањено је 37 људи, укључујући и мог старијег брата Енгелса, у чијем је наручју отац издахнуо.

Кад се видело да се амерички авиони групишу за нови напад, с нишког аеродрома узлетело је девет руских ловаца „јак-9″.

- „Лајтнинзи“ су почели да пуцају на руске авионе у полетању иако су на њиховим крилима и репу могли да запазе велике црвене звезде – сведочио је ваздухопловни инжењер Драгослав Димић, који је као дечак посматрао ваздушну битку. – Руски ловци су прелетели нишку тврђаву на висини од само двадесетак метара и у стрмом пењању одоздо напали „лајтнинге“, од којих је један оборен и срушио се на ивицу аеродрома.

После ваздушне битке која је трајала двадесетак минута, Американци су се повукли, а њихове изгинуле авијатичаре сахранили су црвенормејци с десне стране излазе аеродрома у правцу Ниша, недалеко од места где су сахрањени руски пилоти.

Командант америчке 82. ловачке групе пуковник Сесил Т. Едвинсон је тихо премештен у базу ван Европе, али се по завршетку рата враћа у Немачку где је унапређен у команданта 366 ловачке групе у бази Фрицлар.

Борбе паса

Западни војни историчари наводе да је „нишки инцидент“ био почетак америчко-совјетских летачких „борби паса“ (догфајтс) током Хладног рата. Мањи инциденти су се поновили изнад Југославије 1945. године, а затим су се наставили током Корејског рата и других сукоба на ивици интересних зона.