Грчка: играч на жици?

Европске престонице су се изгледа помириле са победом левих стрнака на предстојећим парламентарним изборима у Грчкој. И са њиховим одустајањем да поштују раније склопљене споразуме са тројком међународних кредитора. Лидери зоне евра нису склони да губе земљу. Тим пре што и већина становника и сами радикали са своје стране нису заинтересовани да се лише предности које пружа зуемљи јединствена чврста валута. Отуда и обиље варијанти које би допустиле Атини да изађе сува из воде.

Највеће избуђење у ЕУ изазвао је предлог у увођењу привремне валуте: дужничких купона условно названих гевро, који би били намењени издавњу пензија, доприноса и плата државним службеницима. Нова средства плаћања треба да преузму на себе функције паралелне валуте, која би осугуравала унутрашњи новчани промет. За становништво овде је једини плус избегавање банкротства. Што се тиче плата, доприноса, пензија, нове купони ће бити обецењени са невероватном брзином. Грци ће платити у буџет додатни порез у виду галопирајуће инфлације.

Ову концепцију предложио је ових дана главни економиста Немачке банке Томас Мајер на конференцији коју је организовао концертн Шпрингера.

Када би ја био влада која располаже новцем, какав би био мој наредни корак? Не могу да кажем људима: нећу да платим. Ја бих им раздао дужничке папире и рекао: радите да зарадите новац. То ће бити процес у току којег ће моћи да се развија паралелна валута када основна постане дефицитна.

Страни саветодавци саветују да се виде позитивне ствари у негативним: црна радне снаге ће пасти, што ће користити грчком извозу, чији годишњи обим данас премашује 22 милијарде евра. Наговештавају могућност да се грчке банке које нису платежно способне уједине у алијансу под називом европска Бад Банка. То би им дало шансу за рефинансирање на рачун стабилизационог фонда ЕУ. И да дају гаранције очуваности рачуна, после чега би одбегли улагачи донели новац назад. Тако изгледа план: на папиру је све глатко.

Наравно, паралелне валуте су проналазак стар као свет. У Русији до краја 90-их, у данашњој Турској, Египту или Пољској могло је да се плаћа не само националним монетама, већ и било којим чврстим страним средствима плаћања. Али у грчком сценарију није баш тако као у поменутим земљама: дужнички купони не могу да се промене за доларе и евре.

Пројекат паралелене валуте је покренут због опасности од потенцијалног конфликта између будућих радикала на власти и тројке кредитора. Последњих прете Атини да ће обуставити исплату транши у случају да Грци одустану од плана реформи и смањења државних трошкова. Грци заузврат обећавају да ће хитно прекинути да плаћају спољни дуг.

Али без финансијских ињјекција од стране ЕУ, Европске ЦБ, ММФ мотор грчке економије ће се угасити. Зато се земљи предлаже да се држи до изласка из кризе на рачун паралелне псеудовалуте. Тачније да проба улогу играча на жици са минималним осигурањем. Јер тројка не планира да коначно препусти Грчку судбини. Наговештавајући да ће бар минимална плаћања бити. Али не у државни буџет за оживљавање економије, већ на специјални рачун за отплату спољног дуга, где влада неће имати приступ. Државни дуг Грчке ће се увећавати, зато, и то је једна од главних компоненти финанијске помоћи, страни кредитори неће пострадати.