Ристановић: Немогућа мисија

Владa коју би формирале демократе и напредњаци за многе би била изненађење. Постоје, међутим, они аналитичари који такав расплет након избора сматрају очекиваним, а неки га прижељкују и на мала врата нас припремају за нове страначе комбинације. Један од трачака који оставља сумњу да се нешто можда иза брда ваља и да је таква Влада ипак могућа јесте тај што након другог круга председничких избора више ни демократе ни напредњаци не одбацују ту могућност, премда се пре избора могло јасно чути и са једне и са друге стране да је тако нешто незамисливо. Подсетимо, Томислав Николић у предизборној кампањи изјављивао је да је једино очигледно да након избора неће у Владу са ДС-ом док је Тадић говорио да неће у Владу са ДСС-ом, СНС-ом и СРС-ом.
Тако је било пре избора, а данас, чини се, дувају неки други ветрови.
Александар Вучић, по преузимању СНС-а, рекао је да евентуална Влада СНС-ДС не би била идеално решење за Србију. Некадашњи ''генсек'' сигурно зна да идеално решење за Србију није била ни Влада коју су формирале демократе и социјалисти па то није била препрека да таква Влада ипак буде оформљена. Уосталом, као што се неко мудро запитао - ко то каже да Влада уопште треба да буде идеална? Остаје нејасно да ли је по Вучићевом мишљењу формирање Владе у којој би био СНС могуће само ако би та Влада била идеална, јер, ако је тако, онда му се не може замерити.
Нешто слично, тј. практично исто, казала је и шефица посланичког клуба За европску Србију, Нада Колунџија. Она је рекла да коалиција са напредњацима не би била најсрећније решење. Некоме се може учинити да шампион(ка) у скупштинској дисциплини -најдуже причам, а не кажем ништа- преписује од Вучића. Да мало замрачимо како то данас кажу млади, али, ко зна, можда обоје преписују од неког трећег?
Да ће ипак доћи до формирања ''спасоносне коалиције'' најављује нам неименовани извор из врха ДС-а који помирљиво али и охрабрујуће вели за Курир да кампања јесте била прљава, али да сујети нема места те да је у питању спас земље. Jедан други добро обавештени извор Курира интелигентно појашњава да се сада највише ради на томе да се пронађе модел који би за гласаче обе странке био прихватљив.
Овакав модел биће тешко пронаћи јер би то засигурно наишло на неодобравање гласача и једне и друге странке. Ипак, ако се присетимо коалиције између социјалиста и демократа, видећемо да гласачи појединих странака неочекиване потезе својих лидера умеју врло брзо да опросте и забораве, а у догледној будућности чак и награде. Охрабрујуће по све превртаче је то да чак и да дође до ове коалиције и да због тога демократе и напредњаци пољуљају углед пред својим гласачким телом, опет би имали  целе четири године да га поново поврате ако не и ојачају, свакако уз свесрдну помоћ медија и под условом да ми, гласачи, још једном нисмо научили ништа из лекције – изборни и послеизборни марифетлуци.
Постоје и они који јавно заговарају ''спасоносну коалицију'', а чија имена се не крију, па су тако све дневне новине и све телевизије као најважнију вест дана пренеле изјаву балканолога, Џејмса Хупера, да је за Србију тренутно најбоље решење коалиција СНС-ДС.
Када би могла да се направи анкета у којој би учествовали сви пунолетни грађани Републике Србије, верујем да би најмање четири милиона њих, на питање -ко је Џејмс Хупер- одговорило да нема појма ко је дотични, а исто толико њих не би умело да каже због чега је битно шта тај човек мисли о исходу србских избора. Ипак, сви смо имали прилику да на Медијском јавном сервису европске Србије, тазе након другог круга председничких  избора, чујемо шта нам поручује овај стручњак за Балкан. Може бити да су Шапер и Тијанић пре неколико дана у ресторану ''Синатра'' закључили да је за неуко (мало)грађанство довољно ауторитативно то што ће схватити макар толико да је тај човек Американац, а кад вам ти нешто кажу, онда то има да се слуша.
Шалу на страну, такав плиткоумни приступ не треба да чуди јер смо већ навикли да се готово сви уредници ТВ и писаних медија у Србији, за које се шушка да су под строгом палицом неке жене коју сви зову Џеси, према широком аудиторијуму односе као да је ментално ретардиран. Част изузецима који се могу избројати на прсте једне руке, а које је овом приликом боље не набрајати јер би неки могли да буду ненамерно изостављени. Исти третман народ добија и од већине политичара с' тим да треба додати да они често мисле да раја пати и од амнезије, у шта смо имали прилике да се уверимо, примера ради, пратећи изборну кампању камелеона Динкића.
У каквом је (не)сагласју огромна пажња србских медија поклоњена изјави Џејмса Хупера, са оним што је за Политику казао високи дипломата из једне европске државе, вредело би да простудирамо. Овај неименовани дипломата, у покушају да разувери ''зле језике'' (или је то можда покушај Политике online?), рекао је да је врло значајно да се страни фактори не мешају у процес формирања владе. Ако бисмо превели његове речи на разумљивији језик, онда он јесте рекао да је веома важно да се стране силе не мешају у оно што би требало да буде унутрашње питање сваке државе, али то не значи да је рекао да ће странци заиста остати по страни, нити да је рекао да се неће (у)мешати у процес формирања нове Владе, као ни да се већ не мешају.
У сваком случају, занимљиво је да се мишљење неког дипломате из неке европске државе ни приближно није запатило као Хуперово. Због чега је то баш тако и због чега је баш та Хуперова изјава стављена у први план поред свих других изјава које су нам долазиле из иностранства, назире се на самом крају овог текста.
Може се чути и понека романтична изјава о стању у србској политици након избора па тако програмски директор (ма шта то значило) Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), Ђорђе Вуковић, такође за Политику каже, да први пут у 22 године вишестраначја немамо политичке странке којима је улазак у владу питање живота и смрти.
Вуковић ово објашњава тиме да ко год да уђе у Владу, имаће неколико горчих пилула које ће морати да прогута (срећом, нико више неће морати да гута жабе, као што је то до сада у нас био обичај). Због тога би, даље каже он, многима одговарало да не буду део будуће Владе. Говорећи о неким кључним изазовима који су пред будућом Владом, наводи најпре - Косово. Он каже да ту разговора нема, да ће бити ултиматума, које Србија, наравно, може и да одбије, али да последице могу да буду доста велике.
Да нисмо били сведоци изузетно прљаве изборне кампање ''жутих'' којом су јасно ставили до знања да им је итекако стало да доврше послове које су започели у претходном мандату, можда бисмо и поверовали у причу о врућем кромпиру. Вуковић даље додаје да СПС-у апсолутно одговара да коалицију праве СНС и ДС, јер ће на следећим изборима они да буду апсолутни победници.
Кад смо код социјалиста, њихов предводник, Ивица Дачић, не види СПС у евентуалној Влади напредњака и демократа. Он не каже да неће да буде део Владе коју тек чекају велики проблеми, како то слути Ђорђе Вуковић, већ каже да би СПС био вишак у таквој Влади. Другим речима, мрвице које би преостале од колача који би поделиле две највеће странке, очигледно нису довољне да утоле нарасле апетите вође социјалиста.
Да је на послеизборној сцени Србије на делу класична борба око поделе плена говори и то да је Дачић одмах по објављивању прелиминарних резултата републичких избора надмено изјавио да се зна ко ће бити премијер ако се већ не зна ко ће бити председник, алудирајући, наравно, на себе. У случају да СНС и ДС формирају Владу јасно је да од премијерског места за Ивицу Дачића нема ништа. Колики год да је коалициони капацитет СПС-а, који би исправније било звати уцењивачким  капацитетом илити потенцијалом, играчи са мало већим бројем скупштинских места, тачније СНС, истиснули би Дачића из игре и оставили га празних шака. Но то никако не би значило крај за сналажљивог Дачића јер то отвара нове могућности за даље успешно замајавање бирача, а схватили смо до сада да он итекако уме да буде стрпљив и сачека својих пет минута. Може се очекивати да би у том случају Дачић могао да настави да ''пљује'' по својим бившим компањонима онако како је то чинио у предизборној кампањи, па и жешће, да открива неке мале и велике тајне које је имао прилике да сазна док је био део претходне Владе, и да на тај начин покуша да остави утисак истинског борца за социјалну правду. У том случају не би нам сигурно открио зашто све те мале и велике тајне није могао да обелодани док је био на власти али ни то не би сметало гласачима СПС-а, који га, нажалост, ни тада вероватно не би прозрели.
Због тога никога не треба да изненађује зашто је Ивица Дачић изјављивао у више наврата након другог круга председничких избора да врло моћне државе преко својих амбасадора траже да се формира велика коалиција СНС-ДС. Такве Дачићеве изјаве, за које се, узгред, није потрудио да их поткрепи ниједним доказом, само потврђују стару изреку да не лаје куца ради села, већ себе ради.
Да се не лажемо, притисака од стране западних сила, страних фактора или моћних држава сигурно да има и не треба се заваравати да зато што их Дачић помиње из својих себичних мотива, то одмах значи да притисака нема. С' обзиром на жалосно стање србских медија за које се са правом може рећи да су окупирани, ако се овако настави, тешко да ће ико икада и изнети доказе о уплитању странаца у чисто наша посла. Прецизније, можда ће их неко некада и изнети али их ми, у мрклом медијском мраку који влада, нећемо нигде чути.
Оно што обичном посматрачу остаје и даље прилично нејасно, то је одговор на питање зашто се из неких кругова лансира прича о томе да би било добро да Владу формирају СНС и ДС.
Један од разлога би могао бити тај што би формирањем велике коалиције две тренутно најјаче странке, био створен најбољи могући терен за лакше спровођење неких тешких (читај - издајничких) одлука које чекају нову Владу са покрићем у подршци народа који је гласао за те странке (иако не и за такву коалицију!). Те тешке одлуке могу бити дефинитивно признавање лажне државе Косово зарад уласка у ЕУ или промена Устава.
Овакво образложење не делује убедљиво зато што до сада нисмо имали прилике да видимо на делу исту бригу западних сила о томе имају ли њихове жеље, које су преко странака на власти до сада спроводили у дело, икакво упориште у вољи народа. Народ на изборима 2008. године није гласао за коалицију ДС-а и СПС-а па када је таква коалиција ипак формирана, нико није водио рачуна о томе како се осећају изневерени гласачи и да ли таква коалиција има упориште у народној вољи. Додуше, неко може да каже да пред одлазећом Владом нису стајала искушења каква ће стајати пред будућом, али ни то не звучи довољно убедљиво просто зато што реално говорећи, народ у овој земљи одавно нико не зарезује. Народна воља се константно прекраја и прилагођава интересима владајуће елите, па се након тога пегла у годинама владања које следе, без обзира са каквим се проблемима свака власт суочава. Дакле, ако се о подршци народа владајућој екипи у њеним наумима ни раније није водило рачуна, није јасно због чега би се то сада променило, какви год да изазови чекају нову власт.
Други разлог може бити тај да се лансирањем оваквих прича гласачи СНС-а или пак ДС-а припремају на, за већину ипак неочекивану коалицију. Ако би то било заиста тако то би онда значило да преурањена честитка Томиславу Николићу од стране званичника из Европске уније уопште није била случајна, да је све што нам се сада дешава већ одавно смишљено и изрежирано од стране неких мрачних сила којима ми, обични смртници, никада нећемо ући у траг, а све одрађено у стилу који ни Џорџ Орвел не би могао да замисли.
То би значило да је потпуно свеједно за кога смо гласали, да ли је било изборне крађе или не, да ли ће Николић инсистирати на расветљавању те крађе или неће, ко је победио, а ко изгубио. То би значило да ће ''они'' свакако да спроведу своје науме у дело – заташкавањем крађе на изборима и свега другог лошег што је чињено, и наизглед необичним коалицијама, а створивши један свеопшти циркус у коме нико не сноси одговорност за своје поступке и у коме је једино извесно да је народ опет насамарен.
Свако ко има имало вере у себи ипак ће одбацити ове мрачне аргументе као превише фантастичне и можда ће пронаћи одговор на другом, много ближем месту него што то на први поглед изгледа. Наиме, оно што је највероватније је то да причу о новој ''спасоносној коалицији'' пласира управо Демократска странка. Основни разлог потурања те приче може да буде намера Демократске странке да уз владавину са СНС-ом ублажи ефекте своје катастрофалне политике у последњих неколико година односно да избегне казну која би је због те политике реално могла стићи.
''Жути'' се вероватно надају да уколико наставе да владају са напредњацима, да ће их то заштитити поред свега другог и од одговорности за изборну крађу. Они рачунају на тако присутну људску слабост од које сигурно нису оперисани ни напредњаци, а то је жеља за влашћу и погодностима које она са собом носи. Демократе се надају да ће напредњаци све прихватити не би ли се коначно дочепали слатких министарских фотеља, те да ће им та политичка сарадња са њима надаље дати жељени имунитет којим би избегли одговорност за сва она недела која су починили. ДС би, уколико успе да увуче напредњаке у заједништво, временом сигурно покушао да уништи и СНС и Николића, методама које су, између осталог примењивали и у предизборној трци: сплеткарењем, медијским поткопавањем и убацивањем клипова у точкове. Нема никакве сумње да такав однос не би могао дуго да потраје и да не би могао да донесе никакве плодове осим горких по обе стране. Било да дође до овакве Владе или не, ДС ће учинити све да дискредитује СНС, у оба случаја.
У сваком другом случају у ком би демократе формирале Владу са странкама са којима су је до јуче водиле, може се са правом очекивати да ће их бес незадовољних грађана стићи много пре него што истекне још један четворогодишњи мандат.
У стилу – што је баби мило, то јој се и снило – који се више пута до сада показао као успешан и уз помоћ медија које чврсто држе у својим шакама, ''жути'' се надају да ће и овог пута да прођу некажњено.
Остаје нам да се стрпимо још мало јер ћемо ускоро сазнати ко ће формирати нову Владу и да ли ће најновије спиновање уродити плодом. Ко год да формира Владу, чекаће га тежак период уцена, притисака и условљавања. Након њеног формирања сазнаће се ''ко је вјера, а ко невјера''. Бар до неког новог циркуса.
 
Аутор: Драгана Ристановић