Уговор потписан – еколози износе питања

Кина је почела да ангажује западне компаније за вађење шкриљног гаса. Кинеска национална компанија нафте и гаса потписала је одговарајући споразум са  Royal Dutch Shell. Shell ће се бавити истраживањем и вађењем гаса у провинцији Сечуан.

На територији НР Кине налазе се највећа налазишта шкриљног гаса у свету. Према процени страних експерата комерцијалне резерве износе око 36 билиона кубних метара. Сами Кинези за сада износе скромније податке: према званичним кинеским проценама резерве износе преко 25 билиона кубних метара. Али и то чини око 20% светских резерви и 8 пута више него залихе традиционалног природног гаса у недрима Кине. Међутим, за сада нема комерциалног вађења таквог гаса. Углавном због високе цене поступка. Потписивање првог споразума са западнм компанијом говори о намерама Кине да форсира радове на разради богатих налазишта шкриљног гаса.  

Кинеске власти очекују од уговора са Shell пре свега освајање савремених технологија. Енглеско-данска компанија – један је од светских лидера у овој области. Проблем вађења шкриљног гаса изазван је тиме што се он налази у мањим изолованим „џеповима“ (колекторима). За његово вађење раније је било потребно правити већи број бушитина, а свака засебна бушотина давала је веома малу количину гаса. Савремена технологија вађења шкриљног гаса подразумева продор једне вертикалне бушотине и неколико хоризонталнох – дужине до три километара. У бушотине се упумпава мешавина воде, песка и хемикалија. Услед хидрауличног удара зидови гасних колектора се руше, и гас се извлачи на површину.

Ефикасност технологије која ће се примењивати у Кини не изазива сумње. Истина постоје питања у вези безбедности такве технологије, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ експерат за еколошке проблеме дописни члан Руске академије наука Владимир Грачев:

Сада постаје јасно, да се јавља низ нових проблема, међу њима и еколошких. Код многих експерата, вађење и коришћење шкриљног гаса изазива негативне оцене. Без довољног искуства тешко је проценити могуће последице. Али у сваком случају мора се обавити свестрана процена како позитивних, тако и негативних аспеката вађења шкриљног гаса.

Како је констатовао експерат, приликом вађења шкриљног гаса долази до великог губитка метана, што води ка порасту ефекта „стаклене баште“. Међутим, најозбиљнија противљења еколога настају поводом „хемијског коктела“, који се убризгава у бушотине. Анализе, које су извршене у америчкој држави Вајоминг, где се налазе велике резерве шкриљог гаса, показују да хемијске материје, које се користе за цепање слојева, могу да продру у подземне воде. Једна операција хидрауличног удара може да захтева око 300 тона хемикалија.

Технологија вађења шкриљног гаса, која ће се примењивати у Кини, захтева велики утрошак воде. Услед тога, загађена вода ће доспевати у земљиште, које ће акумулисати опасне хемикалије. У густо насељеној провинцији Сечуан то може да проузрокује деградацију тла и видљиво смањење пољопривредог земљишта. То ће изазвати пораст социјалне затегнутости и масовне протесте пољопривредника, а да не помињемо, да интензивно вађење шкриљног гаса може негативно утицати на стање шума, - основно уточиште симбола Кине – бамбусового медведа (велике панде).