„Нојева барка“ растиња за будуће генерације

У Јакутији 2013. године почеће изградња Федералног криоскладишта семена. Стално замрзнуто тло (пермафрост) обезбедиће услове да се сачува генофонд растиња за будуће генерације. Биолошка разноликост на Земљи смањује се забрињавајућом динамиком, и слична постројења могу одиграти улогу „Нојеве барке“ за многе врсте, које су се нашле под претњом нестанка.

Проблем очувања биолошких врста изазива интересовање научника широм света. Један од начина очувања савремене разноликости састоји се у замрзавању генетског материјала, да би се на тај начин он сачувао за даље размножавање током година или десетина година. Поступак није једноставан, међутим човечанство ће добити као награду „базу података“ о животињама и растињу, којих у то време можда више неће бити у природи.

Семена растиња доста добро подносе овај поступак. Укупан број банака семена у разним земљама износи нешто мање од једне и по хиљаде. У њима се налазе колекције до милон узорака. У Русији је до сада главни фонд сличне колекције припадао Сверуском институту за растиње Н.И. Вавилова. Тамо је прикупљено око 270 000 узорака.

Могуће је да ће наредних година у Русији бити основана још једна слична банка. Одлука о изградњи у Јакутији прве фазе Федералног криосладишта семена култивисаних, ретких и нестајућих врстста растиња била је донета 2011. године. Тада је била започета реконструкција јаме у кругу Института Мељњикова за истраживање смрзнутог тла Сибирског одељења Руске Академије наука. Тамо се планира изградња прве фазе криоскладишта, где ће на површини од око 1900 метара квадратних бити похрањено преко 100 000 узорака. Пројекат чија се вредност процењује на 180 милиона рубаља, како је планирано биће реализован током 2013-2015. године. Постоји предлог да се на бази криоскладишта у Јакутији у будућности оснује Међународна криобанка  семена.

Јакутско криоскладиште гради се у природном замрзивачу – вечитом леду. Предности су очигледне: нема никакве потребе инсталисати скупоцене расхладне уређаје, који зависе од непрекидног електроснабдевања, због чега су рањиви приликом природних катастрофа, као што су земљотреси и цунами.

Слична банка гради се сада на Шпицбергену. Ради се о Светском складишту семена, које су јавна гласила назвали „Складиштем судњег дана“. Овде ће бити смештене резервне копије узорака, који се чувају у банкама семена у различитим местима у свету. Осим ниске температуре, Шпицберген има још једну предност, - налази се у сеизмички безбедном региону.

Основа за Јакутску криобанку је дугогодишњи експеримент на чувању семена у условима вечитог леда, који је започет у Институту истраживања смрзнутог тла крајем 70-их година прошлог века. Тада је у лабораторију смештено преко 10 000 семена култура фамилије махунарки из колекције Института за растиње Н. И. Вавилова. Накнадно је додато око хиљаду узорака семена ратарских и дивљих култура Јакутије. Након 33 године трајања експеримента направљени су међурезултати, који су били веома подстицајни: семена су се изузетно добро сачувала, способност за клијање остала је на нивоу 80-100%.

Уосталом како наглашавају научници, од лабораторијских испитивања до потпуног комплетирања банке са узорцима не само ратарских, него и дивљих растиња треба проћи доста дуг пут, да би се детаљно истражиле особине чувања семена различитих врста.

Ради се о томе, да је за дуготрајно похрањивање семе потребно претходно осушити, а затим чувати у условима правилног баланса температуре и влажности.

Потреба очувања семена диктирана је стрмоглавим смањењем биолошке разноврсности (биодиверзитета) на Земљи. Она има такву динамику, да се већ говори о великом изумирању врста, налик на стање, које је задесило планету крајем периода перма или креде, када су изумрли диносауруси. Овај процес се доводи у везу са глобалном променом климе, услед које растиње, које се не може прилагодити променама, једноставно изумире. Банке семена – то је један од покушаја да се за наредне генерације сачува макар неки део узорака биолошке разноврности данашње Земље. Могућности постојећих банака су релативно скромни, међутим у појединим ситуацијама они омогућавају да се у природу врате нестале врсте. Богатство, које се складишти у банкама семена може се скупљати и чувати а касније се може користити за борбу против глади, коју су УН прогласили једним од најважнијих задатака савременог света. Разуме се, да банке семена саме по себи неће постати општа житница. Њихова функција остаје иста: очување узорака, који могу бити примењени у корисничке сврхе