Музеј који чује време
Свечани гала-концерт на сцени московског Бољшог театра биће приређен у част једног од најпознатијих руских музеја на свету. Тако се 31. маја обележава стогодишњица престоничког Музеја ликовних уметности "Пушкин".
"Мој старији брат је музеј," – говорила је о њему Марина Цветајева, позната руска песникиња и кћерка оснивача музеја Ивана Цветајева. Професор Цветајев очигледно није могао ни да замисли које плодове ће век касније дати његов подвижнички труд, премда је понављао: "Наша улога је улога старог градинара: старац сади дрвеће које ће добро доћи другом веку." И испоставило се да је "другом веку" добро дошло све, па му се још чини и да је мало. Мали "Кабинет лепих уметности и старине" који је Цветајев основао на Московском универзитету претворио се у једну од највећих руских колекција светске уметности.
Данас је то преко 670 хиљада дела сликарства, графике и скулптуре, споменика археологије и нумизматике. При музеју раде радионице за рестаурацију и вероватно најбоља научна библиотека у Москви. А и он сам се већ одавно не налази у једном здању иако оно, саграђено пре сто година у античком стилу, остаје главно и најпрепознатљивије. Поред њега су сад Галерија земаља Европе и Америке, Оделење личних колекција, дечји центар "Мусејон". Има још две филијале, између осталог спомен-стан великог пијанисте Свјатослава Рихтера. "Место сусрета и дијалога култура" – тако Музеј ликовних уметности назива његов данашњи и легендарни директор Ирина Антонова: она је свега 10 година млађа од музеја и на његовом челу је више од пола века:
Отворено говорећи тако много као сад нисам била заузета за цео свој живот, - рекла је Ирина Антонова уочи јубилеја. – То се може објаснити чињеницом да обележавамо стогодишњицу музеја и неизбежно су се појавиле извесне амбиције – жеља "да се покажемо", а с друге стране, ипак треба размислити о томе: куда ћемо даље и какав је наш пут, ко смо били јуче, ко смо данас и ко желимо да постанемо сутра.
Осмишљавајући сопствену историју музеј је поводом јубилеја припремио неколико међународних изложби. Једна од њих је – "Замишљени музеј" – то је својеврсна честитка из познатих уметничких ризница света. Своја сликарска ремек-дела у Москву је послало скоро три десетине иностраних музеја: париски Лувр и Центар Помпаду, Краљевска академија у Лондону и мадридски музеј Прадо, национални музеји Немачке, Шведске, Пољске, Белгије и других земаља. Управо то је главни резултат столећа: изузетно велик ауторитет московског Музеја ликовних уметности који му омогућава да неограничено развија међународну сарадњу. Уопште, изложбе размене су главна идеја директора Ирине Антонове:
Највише од свега волим да правим управо изложбе, а не да вршим дужност директора, - признаје Ирина Антонова. – Учествујем у експозицји – односно у распореду уметничких вредности, а да не говорим о припреми изложбе, о њеној концепцији, - то је заправо мој омиљени посао!
За 100 година у Музеју ликовних уметности је организовано преко 1200 изложби: из сопствених фондова, из колекција многих руских музеја које су стигле из иностранства. Московљани су овде видели благо из египатске Тутанкамонове гробнице, Рафаелово ремек-дело "Сикстинска Мадона" и "Ђоконду" Леондада да Винчија, Каравађова и Рембрантова дела. Подједнако су потресни били сусрети с уметношћу ХХ века на изложбама генија новог доба – Амадеа Модиљанија, Салвадора Далија, Пабла Пикаса и италијанских футуриста. Ирина Антонова обећава да ће за јубиларну годину "почастити" Московљане још и стваралаштвом Ле Корбизијеа – француског пионира модернизма. Дефинишући однос између класике и авангарде у погледу онога чему је музеј давао предност у току једног века Ирина Антонова је истакла:
Имамо право, живо интересовање за уметнички процес који се данас одвија и у Русији, и у иностранству. И чини ми се да у овом смислу музеј одликује једна специфична ствар: он добро чује време!
У свој други век Музеј ликовних уметности улази брзим кораком, постајући све отворенији и све вишеопштедоступан, као што су о томе сањали његови оснивачи. Дигитализовани експонати испуњавају виртуелни простор, а реалне компије слика и скулптура ће заузети подземни простор: они ће украшавати метро станицу у близини музеја. А и сам ће се за пет година претворити у пространи музејски градић којем ће се придружити старинске виле у комшилуку и саграђене нове супер модерне просторије – такви су планови музеја почетком његовог новог столећа.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- музеј
- позориште
- сликарство
- изложба
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















