Гренланд се отцепљује од Данске?
Гренланд се бори за независност... Ове године на острву се одржава референдум о добијању шире аутономије у оквиру Данске, саопштио је премијер тог огромног арктичког острва, чији се становници надају да би то могао бити први корак према пуној независности. Референдум ће се одржати 25. новембра на препоруку 16-чланог Данско-гренландског савета које разматра која овлашћења би требало предати том полуаутономном подручју, појаснио је премијер Ханс Еноксен.
Ако на референдуму буде подржана идеја о широј аутономији, у будућности они могу да створе своју државу. Али, главни проблем је у томе да се највећи део буџета прави од средстава из Копенхагена. Осим тога, Данска се укључила у трку за богатствима Арктика, а Гренланд, које је део краљевства, повезан је - по тумачењу Данаца - са Северним полом подводним гребеном Ломоносова, преноси Асошијетед прес.
Гренланд је ушао у састав Данске 1814. године, а од 1978. острво (које има 56.000 становника) води своју самосталну унутрашњу политику. Али, Данска контролише спољну политику, одбрану и законодавство. Данска краљица Маргарета је шеф државе.
Да међу становницима острва расте број присталица пуне независности, могло се видети на парламентарним изборима 2002. године. Уочи тих избора, по анкетама, већина је била сепаратистичка, али је после десна социјал-демократска партија, која је била против независности, остварила победу.
Разлог повећања сепаратистичких опредељења аналитичари су објаснили тиме што нису задовољни плановима администрације Џорџа Буша да острво буде део њихове глобалне противракетне одбране. У том циљу се предлагала модернизација америчке авио-базе „Туле“ на северу Гренланда, где су још 50-их година постављени радари за пријем информација о совјетским ракетама, које би у случају конфликта могле да полете према Вашингтону преко Северног пола.
На острву су према таквој иницијативи САД заузели негативан став. Тадашњи министар иностраних послова Гренланда Јозеф Моцфелд је говорио да се његова земља противи трци у наоружању и да било какви експерименти представљају нову претњу миру. Поред тога, више деценија је затим потрајало судско прегањање Ескима и америчке владе јер је урођеничко становништво због база изгубило своје пребивалиште.
Не обазирући се на протесте Гренланђана, 2004. године САД и Данска су потписали споразум о модернизацији авио-база и ракетне одбране ради откривања балистичких ракета противника у раном стадијуму полетања.
Русија је са посебном пажњом то пратила. Када су Данска и САД постигли компромис, руско Министарство спољних послова је саопштило да то може нанети штету безбедности Русије, па је зато Москва „оставила себи право на узвратна дејства“.
Већи део острвљана као и раније се противи америчком ракетном систему, због тога што Гренланд може постати објекат за терористичке акције. Ипак, последња реч је на Копенхагену. После приступања Данске у НАТО између Копенхагена и Вашингтона у априлу 1951. је потписан нови споразум којим Данска и САД заједнички бране Гренланд.
Планови Гренланђана за независност могу утицати на то коме припада Северни пол. Данска претендује на признавање Арктика, на ком се налазе огромне резерве гаса и нафте, као њеном националном територијом. У октобру 2004. Копенхаген је доставио низу међународних организација и Међународном суду специјални документ, према којем Северни пол потпада под границе националне територије Данске.
Засад међународно законодавство признаје као националну економску зону морску територију до 370 километара од националних граница, а сам Северни пол има међународни статус и не потпада под границе ниједне државе.
СВИ ПРЕТЕНДЕНТИ НА БОГАТСТВА АРКТИКА
Средином 50-их година прошлог века на територију Северног пола претендовала је Канада. Међународни суд је донео одлуку да, уколико у наредних сто година не буде ниједног другог прентедента, Северни пол ће припасти Канади. Могуће да би се то и догодило да се у спор за Арктик није укључила Русија. О успеху научне експедиције Артура Чилингарова сазнао је цео свет. Зато је 2007. године Арктик постао „врућа тачка“. У августу су руски научници под водом Арктика поставили руску тробојку.
Данас су „претеденти на богатства“ Арктика, поред Русије, Данске и Канаде - још и САД, Норвешка и Велика Британија. Ко ће од њих добити права на угљеводоник знаће се, вероватно, током ове године. По мишљењу неких стручњака, уз помоћ арктичких ресурса, Копенхаген настоји да реши своје будуће економске задатке. Више од тога, ако се већи део санти буде отопио до 2050. године, како предвиђају научници, Данска би могла да контролише нове морске путеве преко Леденог океана.
И како ће тећи отцепљење Гренланда није сасвим јасно. Тим пре, што је главни аргумент Данске следећи: Гренланд, улазећи у састав Краљевства, повезује га са Северним полом подводним гребеном Ломоносова. Осим тога, велики део буџета острва прави се субвенцијом Копенхагена...
- Извор
- Глас јавности
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















