Ширине од стратешког значаја

Историја руског истраживања и освајања Арктика потиче од пре неколико векова. Има доказа да су се још у 16. веку Помори – народи који живе на обалама руских северних мора – настанили на Шпицбергену. Ипак, научно истраживање великих ширина – територија Арктика изнад 66 паралеле је активно почело тек у 20. веку. Данас је Русија један од лидера у овом правцу. У којој фази се сад налази истраживање региона, за "Глас Русије" нешто је рекао професор Државног научно-истраживачког навигационо-хидрографског института Андреј Шарков.

Пројекте за истраживање Арктика на великим ширинама домаћи научници су предложили још почетком ХХ века. А први резултати су постигнути већ 1932. године – у току легендарне експедиције Ота Шмита на Северном морском путу. Маршрута је пролазила изнад Северне земље. Прва совјетска експедиција на великим ширинама организована је 1935. године. У току наредних година водеће позиције СССР у истраживању Арктика су се учврстиле. Совјетски научници не само да су открили нове земље и описали подводни рељеф региона, већ су и оповргли заблуду да је Арктик сиромашан биолошким врстама и доказали су продирање топлих дубоких вода у Ледени океан. И то је само мали део онога што је учињено у току година домаћих истраживања великих ширина. Данас руски научници решавају најсложеније научне задатке, рекао је за "Глас Русије" професор Државног научно-истраживачког навигационо-хидрографског института Андреј Шарков:

Експедиције на великим ширинама су планиране на целој територији Северног Леденог океана. Оне садрже комплексне хидрографске и хидрометереолошке радове који ће за циљ имати прикупљање информација о развоју природне средине у датом рејону. Теоретски ћемо добити модел развоја ситуације у рејону, која садржи и лед као главни извор, који задржава развој овог рејона и о временским приликама и податке који ће нам омогућити да у будуће прогнозирамо развој различитих живих организама итд.

За 2012. годину је планирано неколико комплексних експедиција на великим ширинама. То су и стационарне, кад научници раде у станицама на острвима или сантама и покретне – које се обављају уз ангажовање атомских ледоломаца. Ова врста истраживања се данас може спроводити само у Русији, изјавио је Андреј Шарков:

У другим земљама, имам у виду САД и Канаду, наравно, постоје тешки ледоломци који омогућавају рад у леду, на пример, ледоломац "Хајли". Међутим, капацитети ових ледоломаца нису тако велики, као на пример, наших ледоломаца који улазе у састав Атомфлота. Дакле, Русија има предност у односу на друге земље. Можемо да уђемо у рејоне, које не могу да истраже друге земље, што је, узгред речено, било видљиво у току последњих неколико година кад су вршена комплексна истраживања.

Једно од највећих истраживања – у вези с одређивањем граница подводног копна Русије, - траје већ неколико година:

Русија припрема молбу за ОУН у вези с континенталним копном испод воде – о придруживању нашој територији региона чије димензије износе 10% територије земље. Због тога су две године вршена комплексна истраживања у пратњи тешког атомског ледоломца "Академик Фјодоров". Брод је прошао свим спорним гребенима. 2010. године циљ експедиције је био да прикупи податке о дубини. 2011. године – дефинисање капациета наслага. Ови радови ће се обављати и у току пловидбе 2012. године. Информације се обрађују и биће достављене комисији ОУН што ће нашој земљи омогућити да добије занатно повећање.

Истраживање Арктика није важно само с научне или политичке тачке гледишта. Данас је првостепени задатак – помоћ у практичој делатности у овом крају који је тежак с климатске тачке гледишта, наводи Андреј Шарков:

На локалитетима на којима се постављају платформе за бушотине, на пример, Штокмановском налазишту, могућа је појава санти леда. Није могуће борити се против њих. Ако се планира експлоатација неког налазишта ми треба да анализирамо да ли ће се у овом рејону појавити санта? Ако се појави шта ће бити од веће користи, да ли да се скине платформа за време њене појаве или да се уопште не гради у овом рејону, или пак да се гради подводна платформа. Наша научна истраживања су усмерена на то да прикупимо највећи број информација о овом рејону. Стручњаци-грађевинци доносе одлуку на основу наших података.
Истраживања на великим ширинама су данас најсложенија и с научне и с практичне тачке гледишта. Без обзира на развој технологија, радови у овом региону остају врло ризични за човека. Организација експедиције кошта на десетине пута више него у друге крајеве планете. Ипак, задатак проучавања региона је за Русију данас од стратешког значаја.