Пио сам људску крв

Бахреински држављанин Али Ахмед Али Хамад, и некадашњи командир одреда "Ел муџахедин" који је од стране Ал Каиде послан у рат на простору БиХ, да се бори на страни Бошњака у својој књизи "У мрежи зла" описује свој живот, од ране младости, до учешћа у крвавим ратним походима терористичке организације Ал Каида по цијелом свијету.

Али Хамад, који је приступом у Ал Каиду добио име Ебу Убејда осуђен је у БиХ на 12 година затвора због тероризма, које издржава у зеничком затвору.

Како истиче у својој књизи, Али Хамад, је у инат својој породици, а посебно брату који га је од ране младости тукао и малтретирао, прешао из шиита у суните, након чега је врбован у редове Ал Каиде. Због те кобне грешке, како наводи, кајаће се цијели живот.

Његово прво ратно искуство, десило се у Авганистану, а обуку је прошао у кампу "Џавер", гдје је прошао и први тест оданости и вјерности Осами бин Ладену, вођи Ал Каиде и његовим трупама, с којим је имао и неколико блиских сусрета.

О томе какве је тортуре преживио и каква искушења Али Хамад пише:

- Након четрдесет дана обуке на разним врстама оружја, позвао ме официр да се јавим у пећину која се користила као команда. Када сам дошао до њега, у руци је држао чашу с мало тамноцрвене боје, а затим ми је рекао: Данас си завршио обуку у овом кампу. Морам ти признати да си био међу најбољима. Због тога сам те звао и припремио за тебе посебан завршни задатак. То ће бити посљедње испитивање јачине твога срца, након чега ми је пружио чашу са црвеном течношћу - пише у књизи Али Хамад.

Након тога, официр му је, како каже, рекао да је то мало фришке непријатељске крви и да би било добро да је попије.

Након што се нећкао и избјегао да испије крв, официр му је запријетио: "Ако то не урадиш, бићеш кажњен и враћен у своју земљу."

Није имао другог излаза. Испио је непријатељску крв, али је, како пише, након крви попио и воде и задатак извршио, као да се ништа није десило.

Тај исти официр, недуго након инцидента с крвљу, пред Али Хамада је ставио и други тест.

- Официр Ебу Бешар позвао ме себи, а када сам дошао до њега у руци је држао чакију и рекао ми да нарежем свој прст. Питао сам га зашто, а он ми је одговорио да жели да види израз мог лица када осјетим бол и када видим властиту крв како тече. Одбио сам то. Након тога ми је љутито рекао да то није молба већ наредба. Послије тога мало сам насјекао свој прст и лизао сам капи крви, мислећи у себи: Лакше је и мање гадљиво да пијем властиту крв, него туђу. Увијек ћу пити своју крв, ако већ морам, да не бих опет морао пити туђу, то што не дозвољава ни вјера ни закон - наводи Али Хамад у књизи.

Он наводи и то да усвојеници Ал Каиде, у већини случајева прпадају исламској вјероисповиести, али да их има и из других религијских заједница.

- Нове жртве Ал Каиде слате су на обуку не само у Авганистан, већ и на Филипине, у Пакистан, Чеченију, Алжир, Судан, као и у Босну и Херцеговину током рата од 1992. године до 1995. године, гдје сам и ја био - пише Бахреинац Али Хамад, али и обратно.

Један грађанин Федерације БиХ био је послат у Таџикистан, гдје је и погинуо борећи се у Ибн ел-Хатабовој јединици против Руса.

Након једне операције у Авганистану, Али Хамад се, како каже, вратио у своју земљу, али тамо није дуго остао. Наређење, пристигло из самог врха Ал Каиде, да је потребан својој браћи у Босни и Херцеговини, како пише, дотукло га је.

- Одуговлачио сам одлазак у Босну колико сам могао, јер нисам видио сврху мог ратовања тамо, али наређење ипак нисам могао одбити. Пао сам у таму из које нема излаза - наводи писац књиге "У мрежи зла".

Иако није отишао с првом групом Ал Каидиних бораца у БиХ, након вијести да је у борби, на планини Игман код Сарајева, током напада на аеродром погинуо принц Ебу ел-Фатих, Али Хамад се уплашио за свој живот, претпостављајући да ће га због избјегавања наређења да оде у Босну и помогне исламској браћи казнити његови надређени.

- Увјеравали су ме тада да су Босанци добри људи. Рекли су ми: Заједно ћемо с нашим Босанцима истргати српске главе. Много су се обрадовали када су сазнали да много муџахедина из цијелога свијета долази њима у помоћ - пише Али Хамад те даље наводи како су му рекли да није свјестан посљедица одбијања наређења.

У септембру 1992. године кренуо је у Босну. Тада је имао 21 годину и није имао избора.


Новинаре Би-Би-Сија убили муџахедини

Када сам стигао у село Бијела Буча и преузео одговорност над јединицом, борци су ми причали о ликвидацији два страна држављанина, за које се испоставило да су новинари Би-Би-Сија из Велике Британије.

- Рекли су ми да је Ебу Маиз, након што су га новинари безброј пута молили за интервју, дошао на изванредну идеју. Он је уз одобрење Имад ел-Мисрија увјерио муџахедине да отму новинаре, протуривши им причу да они нису они за које се представљају, већ да су шпијуни. Наредног дана, на договореном састанку Ебу Маиза и новинара, извршена је њихова отмица. Новинари су доведени у Бијелу Бучу, гдје су испитивани уз пребијање и мучење, да би на крају били погубљени, а потом бачени у један поток - пише Али Хамад.

Међутим, ту плану није био крај. Мјесто погубљења било је намјерно изабрано, јер је тај поток био испод планине гдје су били положаји ХВО, па су тако убиства намјештена како би надлежним органима БиХ изгледало да су их смакнули припадници ХВО-а.

Али Хамад истиче да је о овој подвали спреман да свједочи макар га то коштало живота.