Русија-Норвешка: политика рибарства

Истраживачи називају дно Северног Леденог океана највећом нафтоносном територијом Земље. При томе ариктичке земље намеравају да развијају не само експлoатацију нафте и гаса, већ и рубарство. Добар улов у водама северних мора може да се претвори и у политички проблем.

У такозваном атлантском сектору Северног Леденог океана сваке године се улови више од милион тона рибе. Око 600 хиљада тона отпада на Rусију – то је око 15% читавог руског улова у Светском мору. Један од најоживљенијих је архипелаг Шпицберген, где по неким подацима годишње се улови скоро 460 хиљада тона рибе и морских плодова. То су бакалар, зракоперка и друге подврсте из породице бакалара. Улов руских рибара у тој зони износи око 170 хиљада тона. Између осталог, не завршава се свака пловидба по њих успешно, говори представник Росриболовства Александар Савељев.

Пре извесног вемена учестали су случајеви задржавања наших рибарских бродова у региону архипелага Шпицберген. Али интервенција МИП Русије и широки одјек у јавности очигледно су учинили своје. У крајњој линији ове године тамо није било ни једног таквог случаја.

Међународно-правни сатус архипелага Шпицберген одређен је Париском договором из 1920. године, који је потписало око 40 држава. Архипелаг се налази под суверенитетом Норвешке, а земље потписнице имају једнаки слободни приступ водама Шпицбергена. Али касније се испоставило да Осло има свој поглед на документ. 70-их година прошлог века Норвешка је у једностараном поретку успоставила зону од 200 миља око Шпицбергена где је забрањен риболов и игнорише међународна правила рибарства, говори представник Росриболовства.

Русија никада није признавала и не признаје правне акте о Шпицбергену које је увела Норвешка, То је регион међународне управе. И норвешке колеге могу да се разматрају само као неки управитељи архипелага. Мада то не значи да могу да примењују сопствена правила рибарења, између осталог према руским рибарима.

Без обзира на неслагања Мосвка и Осло говоре о неопходности заједничког управљања рибним ресурсима. Стручњаци се надају да ће усагласити параметре риболова већ на јесен, до наредног заседања руско-новершке комисије о рибарству.

Стручњаци истичу да је разрада међународног споразума о рибарству у арктичким морима ствар наредних неколико година. Русија има и друге планове. Још пре пет година сазнало се за намеру да се на Шпицбергену направи руска фабрика за обраду рибе. За сада риболовни бордови предају улов норвешким фабрикама. И неке европске земље су већ изразиле жељу да купе све плодове мора прерађене у руској фабрици. Мада за реализацију пројекта очигледно је заинтересована Норвешка. Између осталог Москва рачуна да ће убедити партнере.