Теорија заблуда. Нацистичка пропаганда за народе СССР

Поштовани слушаоци, предлажемо вам нову емисију из циклуса новинара „Гласа Русије“ Армена Гаспарјана „Теорија заблуда“. Циклус програма је финалиста конкурса „Радиоманија“ у номинацији „Најбољи програм на политичку тему“. 

Данашња емисија је посвећена историји пропаганде времена Другог светског рата.

О Другом светском рату је написано хиљаде књига и чланака. Ипак донедавно је постојала област која се није посебно тицала истраживача. Материјали које су немачке службе пропаганде створиле у циљу распада јединица Црвене армије, психолошког притиска на совјетске грађане који су се нашли у власти немачке окупације, службе које су радиле у Немачкој или су створене на источном фронту – све је то одиграло важну улогу у трагедији која је задесила народе СССР.

А. Гаспарјан: Наш гост је познати руски историчар Дмитриј Жуков. Када је уопште почела да се ствара прва верзија редакције немачке пропаганде?

Д. Жуков: Тешко је одредити у томе неке оквире. Ако већ о томе говоримо, морамо почети од самог почетка. Ко је први одговарао за пропаганду у нацистичком покрету? Односно, говоримо још о минхенском периоду.

А. Гаспарјан: Дакле, 1920-е године?

Д. Жуков: И чак нешто раније. То је 1919. година. Прва појава, када је нацистичка партија још била народна патуљаста организација, каквих је у то време било много. Име тог човека је познато. Чак му је и сам Хитлер касније то признавао. То су Дитрих Екарт – први уредник нацистичког листа „Народни посматрач“ и његов заменик Алфред Розенберг, младић који је заменио Екарта после смрти. Ето, они су у почецима нацистичке пропаганде. А доктор Гебелс, чувени мајстор тог жанра, стао је на чело пропаганде и партије, па и државе нешто касније.

А. Гаспарјан: За време СССР сматрало се да су такву човекомрзачку доктрину смислили Немци. Затим су дошле 1990-е године и одједном су почели да говоре да су уствари Немци све узели од Руса. Затим су дошле 2000-е и поново су почели да говоре да се ради о симбиози: нешто су написали Руси емигранти, нешто – Немци. Која је од три верзије најближа истини?

Д. Жуков: Истина је негде у средини. Заиста постоје тако различите тачке гледишта. Највећа од њих је да је нацизам откриће руских „черносотенаца“, који су емигрирали у Минхен и дали Хитлеру ту идеју. Таквог става се придржава Волтер Лакер – истраживач периода „хладног рата“, али томе не треба придавати много пажње. Постоје савременији историчари. Пре неколико година се појавила књига, која се тако и зове – „Руски корени нацизма“.

О чему се ради? Заиста првих година после пораза Немачке у Првом светском рату, и после револуције и Грађанског рата у Русији, у Немачкој, тачније у Баварској се појавило много руских емиграната. Многи од њих су били етнички Немци, како је то рекао Розенберг, и читав низ других представника таквих десних кругова.

Тако да је заиста првих неколико година до минхенског пуча 1923. године деснорадикални део монархистичке емиграције у некој мери помогао формирању нацистичке идеологије у Немачкој. То не можемо да негирамо.

А. Гаспарјан: Пред микрофоном је био руски историчар Дмитриј Жуков.