Вештачки облаци, мелиорација и шумске засаде

У календару Организације Уједињених нација 17. јун је означен као Светски дан борбе против исушивања земљишта. Већ данас то је глобални еколошки проблем. А у скорој будућности ширење површина под пустињама може постати права опасност за милијарду људи у више од 100 земаља.

Исушивање земљишта је чињеница. И повезано је то пре свега са променом климе на планети, говори потпредседник еколошке организације „Зелени крст“ Александар Чумаков.

У зони пустиња и полупустиња влага која је присутна у ваздуху је сасвим довољна да се реше сви проблеми. Али структура температурног вертикалног разреза је таква да не постоје услови за кондензацију те влаге. Она пролази поред тих области и никада тамо не пада, или пада крајње ретко. Не постоје услови за стварање облака. Другим речима, људи би могли некако да се боре ки постоје примери. Тиме су се бавили у Француској, у Алжиру, у Израелу. Тамо постоји пустиња Негев на којој се налази полигон за стварање вештачких облака.

Проблем је посебно акутан у регионима око екватора. Пре свега то је пустиња Сахара. Претња је стално присутна у Централној Азији. Последице исушивања земљишта су глад и сиромаштво. Већ има око 24 милиона еколошких миграната. Зато ОУН сада финансира пројекте за борбу против исушивања земљишта у 25 земаља Африке. Русије се тај проблем тиче у мањем степену. Па ипак у јужним руским регионима летње суше стварају велику штету, говори директор програма за очување природе сверуске друштвене организације „Зелена патрола“ Роман Пукалов:

Промена климе у областима у доњем току реке Волга и око Каспија веома утиче на природу. То се тиче не само количине воде за пиће и повећања температуре. То су и раније најезде скакаваца. Ове године је прва најезда биле већ у почетку априла, односно веома рано.

Сви се проблеми регулишу пошумљавањем територије. Уколико зеленило нестане појављују се услови за исушивање земљишта. Зато је неопходно садити шуме. Али шумске засаде као и сваки живи организам траже пажњу. Такви се радови у Русији воде, што мора бити подржано и државним програмом. Осим тога, сматрају еколози, неопходно је наставити са вештачком мелиорацијом земљишта.