Италија намерава да прође без саветника

Извесно смирење које су донели резултати избора у Грчкој помало је одвратило пажњу са ове земље. Али напетост европске кризе за сада не слаби. Владе и експерти обраћају пажњу на друге слабе карике. Судбина треће по величини економије зоне евра, италијанске, главобоља је за политичаре и финансијска тржишта. Ако и она не издржи, то је тада потпуни крах за ЕУ и евро. Рим ће бити онај окидач који ће изазвати нову глобалну финансијску кризу. Али да ли су перспективе тако мрачне?

Економија Италије је поузданија него што се обично сматра. Такав је одговор премијера Марија Монтија на алузије и директна тврђења евроспких колега који предвиђају земљи судбину нове коцкице домена. Ових дана такву варијанту, на пример, јавно није искључила министар финансија Аустрије Марија Фектер. Наводно, Рим ће после Грчке, Португалије, Ирске и Шпаније кренути да се поклони кредиторима.

Формално има више него довољно основа плашити се краха Италије. Само њен државни дуг износи скоро два билиона евра или 120 процената унутрашњег бруто производа, што изазива језу. 2013. године Риму ће бити потребно према прорачунима америчке банке Џи Пи Морган, скоро 700 милијарди евра. Не за оживљавање економије, већ за плаћање старих обавеза. Премије за ризик према десетогодишњим дужничким обавезама земље приближавају се до 7% - у таквим условима влада ускоро неће моћи да их обслужује. Рецесија у економији је званично призната. Удвостручена је незапосленост. Мишљење председника банке Руска финансијска корпорација Андреја Нечајева.

"Мени се чини да зауста у зони евра постоје озбиљни проблеми и да се она у свом старом облику неће сачувати. Имам у виду не губитак неких чланова, већ увођење нових регулативних механизама. Мислим да ће решење на крају крајева бити нађено негде на путу строжије контроле и законодавне потврде спољне контроле буџетске политике. И уопште финансијске политике земаља које не могу стамостално да плате дугове. Мислим да ће догађаји кренути тим правцем уз јачање одговарајућих наднационалних органа. Земље донатори не могу бескрајно да деле новац."

Али на ситуацију може да се погледа на други начин. Од 2007. до 2010. нових дугова у Италији било је мање него у другим земљама зоне евра, мање него чак у Немачкој. А најважније је то што је земља сачувала јак реални економски сектор: од прехрамбене индустрије, прецизне механике, машиноградње до медицинске технике. Њена позиција је 6. место у свету, испред Велике Британије и Француске. И банке се самтрају солидним: ни до каквих грађевинских бумова, за разлику од шпанских, оне нису пострадале. Зато влада МОнтија све више постаје непопуларна у очима сопственог становништва. Због немилосрдних реформи у социјалној сфери Италијани су приморани да смањују своје трошкове. Расте и удео илегалног запошљавања, које је захватило пети део производње земље. Недавна масовна иступања у Риму и Болоњи показала су: јаросни протести могу једном да скину поклопац са котла.

Технички кабинет наставља да гура своје пројекте у парламенту, али како је већ примећено, без некадашњег жара. Највероватније ствар ће се ограничити принудним компромисима. Ни експерти, ни политичари, ни искусни финансијски фактори – нико не може данас одређено да каже шта чека Италију.