Недржављани Европе

Изјава председника Естоније Томаса Хендрика Иљвеса о узроцима постојања у земљи категорије такозваних недржављана, дата ових дана у интервјуу за лист Ригас Лаикс, моментално је облетела странице штампе балтичких земаља и низа других европских држава. Испоставља се, ако је веровати речима Иљвеса, да иницијатива лишавања основних грађанских права представника националних мањина, углавном рускофонских становника, припадале не властима Естоније, већ руководству ОЕБСа.

Сада се понегде воде разговори - наводно имате категорију недржављана, био је отворен са новинарима естонски председник. У ствари ову категориу нам је предложио да уведемо Макс ван дер Стул. Политичар кога је навео господи Иљвес, као што се зна, био је својевремено министар иностраних послова Холандије, био је на челу Савета ЕУ, а од 1993. до 2001. био је врховни комесар ОЕБС-а за послове националних мањина. И првобитно идеја Ван дер Стула састојала се тобоже у томе да се сталним становницима неестонског порекла пружи више права него странцима.

”Страници” - рускофонски становници, или по класификацији нових власти, бивши ”окупанти”. Савет врховног комесара ОЕБС-а, ако је такав заиста постојао, у пракси је довео до тога да сеу земљи појавило до пола милиона људи који су искључени из пуноправног живота, они немају право да учествују у парламентарних изборима и да се бирају за њега. Осим тога, забрањено им је да заузимају читав низ дужности – на пример јавног бележника, судије или адвоката. Недржављанин не може чак да ради ни као навигатор. Они су лишени права на приватизацију имовине, а некретнине могу да продају само са великим ограничењима. Истина, до 2012. број недржављана смањио се отприлике до сто хиљада људи. Али десило се то не због тога што су им пружена права, већ зато што је по званичној статистици, морталитет учинио своје.

Дискриминација рускофонског дела становништва постоји и у Летонији и Литванији. Иступајући не тако давно у руској Државној думи, министар иностраних послова Сергеј Лавров назвао је постојање људи без грађанских права у државама Балтика срамотом савремене Европе и срамотом ЕУ. Господин Иљвес гледа на то другачије. Треба ли прихватати озбиљно оно што говоре људи које подржава МИП извесне земље? - приметио је он. Несумњиво не треба.

Сада једне узнемирава поквареност ОЕБС-а и већ преминулог Ван дер Стула. Дуги, како рецимо представници рускофонске заједнице Естоније, сматрају да Иљвес једноставно жели да избегне критику европских правобранилаца путем пребацивања кривице на међунаордне организације.

Шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов скреће пажњу на још један важан аспекат.

Однос према мањинама, према недржавотворној нацији јесте показатељ зрелости државе. И покушаји да се пребаци своја неспремност да се буде члан ЕУ са тачке гледишта политичке зрелости јесте потврда да су баличке земље примљене у ЕУ из политичких мотива. Оне су биле примљене са проблемима који су у њима постојали. И један од најважнијих је неспособност да се призна одсуство било каквих прилаза питању недржављана. До данас у том погледу ништа није учињено.

Данас је већ тешко рећи чије је иницијаиве у формирању категорије недржављана било више. Али ево занимљиве нијансе. По саопштењу литванског листа Делфи, генерални секретар Савета Европе Торбјерн Јагланд, који је недавно стигао у посету Летонији, није пожелео да се састане са заштитницима права недржављана. Како се каже, ”без коментара”.