ИВАН ЈОВАНОВИЋ – СРБИЈА НА ПРАВОМ ПУТУ

Политика као каријера – шта Вас је привукло?

Политиком нисам почео да се бавим из знатижеље нити сам се водио идејом да једнога дана постанем, да кажем, професионални политичар, већ је то било из потребе да као члан друштва и појединац својим учешћем допринесем променама у Србији које су биле више него потребне. Наиме, живети и одрастати у Србији деведесетих није било ни мало лако. Тих година дошло је до распада СФРЈ које је са собом донела ратове, људске несреће. Време које је недуго затим уследило било је време преживљавања а не живота. У то време инфлација је „јела” плате, па тако родитељи ујутро приме плату а вец док је донесу кући за њу смо могли да купимо кесицу сувог квасца. Политички систем заснован на социјализму без покрића, једнопартијски систем и владавина Слободана Милошевића и његовог режима још више су нас као нацију гурали на дно. Сматрао сам да на неки начин морам да се борим за боље сутра. Идеје и политика Зорана Ђинђића јако су ме привукле и приступио сам Демократској странци. Активан приступ овој странци, стално ангажовање и рад у демократској омладини као и функције које сам у њој обављао некако су ме саме наводиле на пут да се определим за бављењем овим послом. Када се десио пети октобар, када смо коначно добили првог демократског премијера и институције које су почеле да се граде, помислио сам да је време да одем, али је онда на велику жалост Зоран Ђинђић убијен и сватио сам да ништа није готово да се морам борити и даље.

Колико је Србија данас Демократска?

Ако се опет вратимо на деведесете и упоредимо са Србијом данас, непобитна је чињеница да је наша земља изузетно пуно напредовала у демократском смислу, у погледу поштовања људских и грађанских права и слобода. Данас у Србији имате фер и поштене изборе,кампање су све досадније, све је мање говора мржње, неупоредиво се више брине о мањинским и маргинализованим групама.Основана су независна регулаторна тела која су прилично отпорна на политичке притиске,јавност је присутна приликом доношења свих важних одлука.Држава се жестоко супроставила организованом криминалу, који је претња сваком демократском друштву. На демортатизацији друштва се мора још доста радити, европске интеграције Србије су најбржи начин да наша земља достигне жељене циљеве у том погледу.

Који су начини сарадње измедју Србије и САД?

Сарадња Србије и САД је константно у успону. Најзначајнија сарадња се остварује у борби против организованог криминала и трговине наркотицима. У овој области сарадње су начињени озбиљни резулатати и прекидање великог међународног ланца кријумчарења наркотика.Озбиљна сарадња се остварује у борби против тероризма и осигурању регионалне безбедности, чему је допринела одлична комуникација надлежних агенција две државе. Економска сарадња се развија, свакако би било одлично уколико би било више инвестиција из САД у Србији јер ми се чини да има простора за јачање сарадње у овој области. Да ли је теже бити политичар у Локалној самоуправи? Бавити се локалном заједницом и њеним развојем изискује мало другачији, комплекснији начин рада и фунционисања. Локалне теме, изазови се свакако ослањају и пресликавају са републичког нивоа и у многоме зависе од њега, али вам дају могућност да се борите за своје суграђане и да решавате њихове конкретне проблеме.Квалитет локалне политике може врло лако да се измери, резултати су видљиви и грађани их препознају. За локалну заједницу је развој локалне инфраструктуре,квалитет школа, вртића, комуналних служби, градске управе веома важан и поред економских прилика најзначајније утиче на квалитет живота . Локална политика захтева стратегију и организацију која од вас као локалног лидера директно зависи и сносите личну одоворност за сваки успех и неуспех у њеном спровођењу.

Ваши будући планови ?



У Србији није у прошлости било пуно планирања, стратегије су се правиле само када је то било неопходно, често без намере да се примене до краја. Ситуација у том смислу се свакодневно мења, што показује квалитативан напредак целог друштва. У политичком смислу, најважнији планови треба да буду везани за одрживи развој, смањење незапослености ,савладавање економске кризе. Тај план желим максимално да подржим и радим на његовој имплементацији.

Иван Трајковић