Русија обележава 65. годишњицу победе у Стаљинградској бици

Главне свечаности протичу у граду на Волги који је крајем 1942. и почетком 1943. био епицентар најжешће и најдраматичније бутке на совјетско-немачком фронту.
У годинама прошлог рата ни за један град није била прикована толика пажња као за Стаљинград. Свет је без преувеличавања напето пратио битку која се тамо одвијала, свестан да се управо на обалама Волге решава исход Другог светског рата. Ево шта тим поводом говори Леонид Ивашов, генерал, председник Академије геополитичких проблема.
«Стаљинградска битка је била врхунац војне напетости између Немачке и СССР-а. Прелом у рату у корист СССР започиње пободом у Стаљинградској бици. Први знак за узбуну за фашистичку Немачку била је битка код Москве. Али по размерама, развоју догађаја и резултату она је неупоредива са Стаљинградском. После битке код Москве у децембру 1941. године, ипак смо наставили да се повлачимо. Волга је била она граница иза које се нисмо повлачили.
У кампањи 1942. године војно-политичка команда трећег рајха одлучила је да нападне на јужну фалангу совјетско-немачког фронта снагама две групе армија. Циљеви које су планирали да постигну били су излазак у нафтоносне регионе Кавказа и пресецање комуникација које повезују централне и јужне регионе СССР. При томе један од главних задатака било је освајање Стаљинграда. Офанзуву је у том правцу водила 6. армија под командом Паулуса. Она је била започета из окуке Дона. Немци, који су имали предност у снази и средствима, поечтком септембра 1942. године избили су на град и предузели неколико јуриша. Али они нису имали успеха. Жестоке борбе водиле су се за сваку улицу, сваку кућу, сваки спрат, метар земље. Град који је био скоро у потпуности срушен био је непобедив. У бојевима на прилазу и у самом граду немачке трупе су биле измрцварене и у новембру су биле приморане да пређу у одбрану. У тим условима совјетска команда је 19. новембра 1942. прешла у реализаицју разрађеног плана контранапада.
Стаљинградска битка је била блистава победа совјетских трупа 2. фебруара 1943. године. Њен исход је имао огромно дејство на ослободилачки покрет народа читавог света. Велики пораз и огромни губици немачке фашистичке армије код Стаљинграда нагло су погоршали положај Немачке и довели је у дубоку кризу. За фашистичку немачку пораз на Волги је био национална катастрофа, од које она није могла да се опорави».