Тешко стање на подручју Митрополије Дабробосанске

Стање на подручју Митрополије дабробосанске је тешко и за вјернике и за свештенство, на шта посебно утиче веома тешка финансијска ситуација - наводи се у Извјештају о раду Митрополије дабробосанске у 2007. години који је усвојио Епархијски савјет Митрополије.На подручју Митрополије у Републици Српској /РС/ вјерници су највећим дијелом избјеглице и расељена лица, који се налазе у тешкој материјалној ситуацији, док је на подручју Федерације БиХ /ФБиХ/ све мање вјерника и махом су то старија лица са малим и нередовним примањима - наводи се у саопштењу Информативне службе Митрополије.На тешку ситуацију указао је и предсједавајући Епархијског савјета Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај, нагласивши да на подручју Митрополије у РС и ФБиХ данас живи око 140.000 вјерника, а да је у протеклом рату и послије њега Митрополија остала без око 280.000 вјерника.У Извјештају, о коме би на редовном засједању у мају требало да расправља и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, наводи се да је на подручју Митрополије дабробосанске прошле године било 1.358 крштења, 417 црквених вјенчања и 1.697 опијела.
Ситуација у ФБиХ је поражавајућа, јер је у односу на број опијела, односно умрлих, број крштења незнатан, а црквених вјенчања готово да и нема.
У Извјештају је наведено да се од рата у ФБиХ вратио незнатан проценат вјерника у односу на њихов предратни број.
Констатовано је да је и даље је на подручју ФБиХ настављено са насртајима на црквену имовину, скрнављењима и уништавањима црквених обеката и гробаља, а вјерници и даље продају своју имовину и селе се у РС, Србију и даље.
У извјештају се посебно указује да, упркос апелима домаћим властима и представницима међународне заједнице, нема помака на повратку имовине СПЦ, а посебно зграде Богословског факултета, у коју је сада смјештен Економски факултет у Сарајеву.
Одлучено је да домаћим властима и представницима међународне заједнице поново буде упућен апел да ово питање буде ријешено.
У извјештају се наводи да су 2007. године покренуте, а да ће ове године бити настављене активности на отварању манастира за монахиње у Вардишту, код Вишеграда и Озерковићима, код Сокоца.
У Извјештају се налазе и подаци о активностима на изградњи и обнови цркава, манастира и гробаља, раду Богословског факултета и Богословије у Фочи, вјеронауци у школама, те издавачкој дјелатности.
Пошто је ово била посљедња сједница Епархијског савјета Митрополије дабробосанске у овом мандату, предложена су имена нових чланова за наредни шестогодишњи сазив Епархијског савјета.
Епархијски савјет је највише законодавно и правно тијело Митрополије дабробосанске и чини га 17 чланова.
Свима мандат траје шест година, осим Његовом високопреосвештенству митрополиту Николају, који је стални члан Савјета и предсједава њиме.