Држи воду док инспектори оду

Практикује се насумични и одокативни приступ, од прилике до прилике, и њеним радом управљају околносту и догађаји умјесто да она управља њима.
А када је већ тако онда је и нормално да се у извршењу обавеза упада у временску оскудицу и насумично, умјесто плански, траже рјешења.
Бањалучки Аеродром је само једна од адреса које трпе посљедице оваквог хаоса иако му већ годину дана над главом стоји пријетња од губитака међународне лиценце.
Рок за испуњење обавеза према међународним стандардима у авиосаобраћају истекао је у сриједу, 20. јуна, али надлежни, само стицајем сретних околности, успјели купили додатно вријеме и пролонгирати извршење обавеза за два мјесеца.
Инспекција Дирекције за цивилно ваздухопловство је прогледала кроз прсте остављајући још 60 дана како би испунили услове за продужење међународне дозволе.
Сљедећи рок је 20. август када ће доћи међународна контрола и до тог рока морају урадити све оно што нису за протеклу годину дана.
Али за изградњу нове ограде око аеродрома и експропријацију земљишта око писте нема новца јер није ни планиран у буџету. То опет говори све о планској функцији при конципирању буџета и јавашлуку као једином критерију по коме функционише овај потпуно раштимовани оркестар Алекснадра Џомбића и његове владе.
Министарство саобраћаја поднијело је захтјев Савјету за развој Српске за одобрење 3,4 милиона марака што су средства која би требала бити довољна да се послови на аеродрому најзад обаве.
Но, свима је јасно да је драгоцјено вријеме потрошено па, и када би се пронашла средства, радови на аеродому не могу бити завршени у року.
И сада опет ступа на сцену главна Владина стратегија – држи воду док инспектори оду.
Наћи ће се негдје нека финансијска гаранција на основу које ће се започети неки радови па ће покушати увјерити инспекторе да ће се недостатци отклонити, а међународна лиценца остати на снази.
Но, о траженим милионима одлучиваће се посљедње седмице јуна, а тек треба обавити експропријацију земљишта око аеродрома да би се почело са радовима у којима аеродром мора проширити постојећу безбједносну зону за 70 метара и изградити нову ограду у дужини од пет километара.
Зато ће се опет покушати са бацањем прашине у очи, овога пута међународној комисији за безбједност аеродрома.
Али преваре и обмане и јесу једини принципи на којима функционише ова власт која је давно наобећавала силне аеродроме по Србској који су до дан данас остали невидљиви, а није у стању направити ограду ни на оном једином постојећем и видљивом.