Црногорска химна самопонижења

 Подгорица – До сада је прибележено око 20 строфа песме: “Ој свијетла мајска зоро“. Делови посвећени Његошу, Косову и Милошу Обилићу нису ушли у саставни део текста званичне црногорске химне, ограничене на четрири строфе, а санкционисане чланом 4 Устава Републике Црне Горе. Међутим, чак три строфе представљају стихови др Секуле Дрљевића, најсрамније личности целокупне црногорске историје. Колико је црногорски народ ценио овог човека показао је 13. јулски устанак, који је представљао директну реакцију већине народа на његов дан раније, покушај проглашења независне државе Црне Горе под покровитељством фашистичке Италије. Ова најкраће трајућа државолика творевина у историји људског друштва, имала је истоветан грб, химну и заставу као и данашња независна држава Црна Гора.

Уточиште од народног гнева Секула Дрљевић је пронашао у Загребу, где се до краја рата налазио под заштитом усташког поглавника Анте Павелића. Дрљевићева песма “Вјечна наша…“, која данас покрива 75% стихова химне независне државе Црне Горе, публикована је први пут у књизи “Црвена Хрватска“, делу његовог идеолошког следбеника Савића Марковића Штедимилије, објављеној 1938. године у Загребу. Друго издање иста песма доживела је у Дрљевићевој књизи “Балкански сукоби“, штампаној 1944. године такође у Загребу, непосредно пред сами слом крвавог усташког режима.

Грб, застава и химна независне државе Црне Горе и поред свега горе наведеног прихваћени су од једног дела црногорског друштва. Тако атмосфера и кореографија на спортским борилиштима када наступају црногорске репрезентативне селекције, може потврдити хипотезу да већ годинама прогресивно расте број Црногораца чије се историјско памћење скраћује.

Државе које немају нарочиту историју, бивше колоније самосталности стечене у последњих неколико деценија, своја обележја конципирале су на другачији начин од старих европских држава. У неким случајевима ови афрички и полинежански народи управо државним симболима изражавају поштовање према предметима, који су одиграли значајну улогу у процесу њиховог ослобађања од колонијалних господара. Тако се на заставама Мозамбика и државном грбу Источног Тимора налази калашњиков.

Највећи допринос настанку данашње независне државе Црне Горе дао је чувени шверц цигарета. Можда би то могао бити путоказ некој новој генерацији Црногораца, поносној на тековине првих година овог столећа да следећи пример црначких и полинежанских племена направе потпуни дисконтинуитет са данас “непопуларном“ вишевековном црногорском историјом и традицијом. Потенцијално прикладне апликације за тако конципиране будуће црногорске државне симболе могле би да буду знак Филип Мориса, опушак од цигарете, супер-брзи глисер, или акцизна маркица. Овакав сценарио не може се искључити у будућности уколико се и даље буде следила садашња пракса којом су усвојени, односно наметнути актуелни црногорски државни симболи и буде поклањала једнака пажња њиховој историјској и традицијској утемељености.

У могућем ишчекивању тог дана независна држава Црна Гора наставља даље под грбом, заставом и химном које јој је први даривао фашистички окупаторски високи комесар гроф Мацолини.