Чекају нас нова задужења

Колико? Одговор на ово питање зависи од интереса потенцијалних купаца на тржишту вриједносних папира у РС јер је кабинет Александра Џомбића понудио на продају нову емисију обвезница овај пут од 6,5 милиона.
Само су два могућа сценарија трговине у сриједу на Бањалучкој берзи.
Први је, да опет пукне брука па да се поново покаже да интереса за владине обвезнице нема, а самим тим ни повјерења у овакву извршну власт.
То би, практично, већ била реприза недавног фијаска када је понуђено 17 милиона вријендостих трезорских записа, али су добили понуде за нешто више од три милиона, па се продавац, у лику министра финансија РС Зорана Тегелтије, подвијена репа повукао са тржишта.
Друга варијанта је да се, ипак, што на гурање, што на примамљиву камату коју је влада истурила као мамац, нађе интереса за цијелу емисију обвезница, али по цијени камате која ће бити најмање четири пута већа од оне по којој новац даје ММФ.
Но, дужничко ропство у које олако, али континуирано клизи РС, задуживањем на овакав начин, има и друге негативне рефлексије.
Оваквим операцијама влада, спашавајући опстанак на власти крпљењем буџетског дефицита, подрива и оно мало привредне акитвности извлачењем и оно мало слободних банкарских средстава која су насушно потребна привреди за, какво – такво, самоодржање.
Али, влада за то не хаје па ће се задуживање посредством Бањалучке берзе наставити све док се не исцрпе највећи купци, банке и фондови, који шпекулативно настоје испословати што већу камату.
– Инвестиотори траже повећање цијене али по нашим информацијама ликвидна средства још увијек постоје, несувисло је објашњење које је недавно изрекао премијер Џомбић.
А шта ће бити када новца не буде јер га је, као гарант са најмање ризика који одговара банкама, усисала влада да би њиме финансирала јавну потрошњу, постајући тако највећи нелојални конкурент својој привреди, на то питање и тај, све извјеснији сценариј, конитинуирана власт СНСД-а нема одговора, нити се њиме мисли бавити јер је умном стратегијом владајуће странке (СНСД) предвиђено да кредите не враћају они који су их узимали.
Отуда је изнимно важно да се постигне споразум са ММФ-ом како би се избјегао очигледан банкрот, али и да влада не би била присиљена да дефицит покрива средствима са међународног финансијског тржишта гдје не важе локални дилови, али је чека и двоцифрена каматна стопа у складу са изразито лошим кредитним рејтингом БиХ, али и сопственим кредибилитетом.