Фатална грешка Наполеона

Пре 200. година, 24. јуна 1812. године, војска Наполеона је са својих шест стотина хиљада припадника извршила инвазију на Руску империју. Почео је рат, који је касније француски император назвао својом фаталном грешком. У Русији је рат подигао невиђени патриотски талас и добио назив Отаџбинског рата. Када се одлучио на овај рат, освајач Европе није претпостаљао да ће након шест месеци жестоке борбе његова војска претрпети потпуни пораз.

Русија је за француског императора била камен спотицања на путу ка светској владавини. Неколико година уочи доношења кобне одлуке он је покушавао да успостави са њом чврст савез. Два пута је чак био безуспешни просилац сестара руског цара Александра I. Формални разлог за агресију био је у томе да Русије није прихватила континенталну европску економску блокаду Британије, у којој је морала да учествује према Тилзитском договору. Наполеон је покренуо своје најбоље снаге. Језгро његове огромне армије чинила је кадровска француска војска. То су биле јединице, које су оствариле победе у биткама код Маренге, Аустерлица, Јене и Ауерштета, - војници старе гарде који су предводвођени најбољим војсковођама Француске маршалима Нејем, Муратом, Даву и другима. Али у наполеоновској војсци било је и доста војника из шеснаест претходно освојених европских држава. Руска војска је била бројчано један и по пут мања. Притом су њене основне јединице биле разбацане, налазиле су се на знатној удаљености, каже главни стручњак одељења научне информације Музеја – панораме „Бородинска битка“ Алексеј Монахов.

„То је вероватно био главни разлог што руска војска није активно деловала почетком кампање. Било је јасно, да ће са таквим односом снага главна битка смртоносна“.

Наполеон је желео да уништи руске армије појединачно, али оне су се повлачиле и ишле на спајање. То не значи да борбе на самом почетку рата нису вођене. Например, козаци под вођством атамана Платова и хусари генерала Куљнева предузели су низ напада на непријатеља и нанели му значајне губитке. Почетком августа дошло је удруживања две руске армије под командом Багратиона и Барклаја де Толи. Ускоро је био именован врховни командант велики војсковођа Голенишћев-Кутузов. И најзад, 7. септембра дошло је до познате Бородинске битке. Касније је француски император признао да од 50 битака које је водио „у бици код Москве је испољено највише јунаштва и постигнут најмањи успех. Французи су показали да су достојни да одрже победу, а Руси су заслужили право да буду непобедиви“. 19. септембра знатно окрњена војска Наполеона улази у Москву, где је он месец дана безуспешно чекао капитулацију Русије. У задње време је знатно порасло интересовање европских историчара према походу Наполеона у Русију, каже главни кустос Музеја – панораме „Бородинска битка“ Лидија Ивченко.

Једна од најсолиднијих монографија која је посвећена Отаџбинском рату 1812. године објављена је у Француској. Аутор монографије је Мари-Пјер Ре. Претходно је она објавила монографије о Александру I. И, највероватније, најсјајнију монографију написао је британски истраживач Доминик Ливен. Притом не спомињем историчаре, који сада слободно владају руским. Они не износе неке фантазије и анекдоте, јер су радили са руским архивама.

Доминик Ливен у својој књизи „Русија против Наполеона“ демантује мишљење да је разлог пораза Наполеона у дуготрајној зими, велим просторима и Њено величанство случај. Према мишљењу професора историје Лондонске школе, руска армија је била једна од најбољих у Европи, њене војсковође су били паметнији, јер је њихова стратегија борбе била темељито испланирана.

Михаил Аристов,